Kako ono behu bajke


– Sad se nećemo videti mesec dana… – sva se pretvorila u emotikon majmunčeta prekrivenih očiju. – Pričaj mi o tome, ja sam za koji dan baš tu, na tih mesec dana. – podigla sam obe obrve i lagano zaklimala glavom. – I, kako je? Može li se? – Iskrena da budem, mora se. Ne dovodi se u pitanje, jer…

Čitaj dalje »

Koraci


„Ne, Veroljube, duhovi ne postoje. Ti ne veruješ u onostrano, zato što ne postoji. Ti ne veruješ ni u šta, i džaba su ti kumovi nadenuli to glupavo ime!“, ponavljao je u sebi Veroljub dok je uporno nameštao jastuk koji je, kao da se opirao svakom pokušaju promene, bivao sve neudobniji. Već danima je čuo njihove korake po sobi –…

Čitaj dalje »

Da nije ponosa


Da nije ponosa Ne bi bilo ni tebe ni mene Bili bi mi I dani u kojima Budimo se lica okrenutog jedno ka drugom I prstima mi sklanjaš pramen kose sa oka I pitaš ko će jutros praviti kafu Bila bi gužva u kupatilu I doručci na brzinu Poljupci u liftu i garaži Rečenice u zraku da volimo jedno drugo…

Čitaj dalje »

Koncert Atanasije Stanišić, Katarine Nikolić i kvinteta “Deux Semaines”


U okviru 7. sezone ciklusa koncerata “FMU i Gvarnerius nagrađuju” u sredu 20. juna 2018. godine, sa početkom u 20 časova, koncertnu scenu Ustanove Gvarnerius podeliće sjajni mladi umetnici, najbolji studenti gudačkog i klavirskog odseka Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu – violinistkinja Atanasija Stanišić uz klavirsku saradnju Katarine Nikolić i kvintet „Deux Semaines“. U prvom delu koncerta nastupiće violinistkinja Atanasija…

Čitaj dalje »

Četiri dana u Hamburgu: Body Rhythm Hamburg festival


U petak u 9 h, blago izmučeni nakon putovanja autobusom koje traje 20 sati, izborom muzike i razglabanjem gastarbajtera koji bi prodao i krezubog konja, stižemo u sivo hamburško jutro na ZOB – glavnu autobusku stanicu. Smeštena na bulevaru, s pogledom na park, od stakla i metala, a na njoj svi profili putnika i domaćina. Iznenađeni temperaturom koja je manja…

Čitaj dalje »

Koliko godina imaš?


– Zaboga, devojko, koliko godina imaš? – prevrnula je očima gledajući novu kolekciju svezaka. – Tri. – rekla sam sa sigurnošću kakvu samo trogodišnjakinje mogu imati, ali je to nije ubedilo. – Ne, nemaš tri godine. – prevrnula je očima. – Da, imam. – promislila sam i potvrdila – Osam puta tri! Prostrelila me je pogledom.  – I još malo…

Čitaj dalje »