To što si potpuno ubeđen da si uspeo da dođeš do mene i  ispreturaš moje emocije, i što u svojim očima rasteš, jer si složio rečenicu kojom si i sebe oduševio, ne znači da ti više verujem.  Ne znači da ti i drugi veruju, ali kao i ja, smatraju da je nepotrebno raspravljati se i ubeđivati, jer niko nije tako ubedljiv kao ti.

Moje je pravo da prećutim da sam shvatila da su tvoje misli  samo lepo upakovane u milion prideva, prekrasno raspoređenih. Priznajem ti,  to je umetnost, ali nemoj misliti da nikada pre nisam ništa slično čula.

Volim kad kreneš da se rasplinjavaš, pa stvari uobličavaš tako da izvrsnu priču možeš složiti. Oduševljava me  I to kad odlumiš žrtvu trepćući zaneseno, kao da je sav teret pao na tvoja leđa. To je prekrasno, to je tako maštovito i moram priznati inteligentno. Nisu to samo prazne priče, sve one imaju neku dubinu, koja nas natera da se postidimo što smo dopustili da se to desi.  Ponekad osetim da sam ljubomorna što ja to ne umem, bar ne, tako u trenutku, a možda bi mi to više koristilo, nego da stalno glumim da sve mogu sama, i da mi pomoć  nije potrebna .

Tebi je dovoljno da osetiš malu šansu da bi tako nešto moglo proći i onda reaguješ brzo. Navlačiš na sebe novo odelo, tek osmišljeno, smišljaš novi izraz lica, idealan za novonastalu situaciju i praviš od sebe pobednika, dok gubitnički povijaš ramena čekajući da druga strana ponudi pomoć.

Neko će ti možda večno i verovati, ubeđen da je jako tužno što se baš sve tebi dešava, tako sudbinski, nenadano i uvek loše. Ja više ne mogu, a i pretvaranje da je tako, postaje mi sve mučnije.

Možda je tvoj način i uspešan, ali mi je bljuntav i ponižavajući. Ti nikada nećeš postati svoj čovek, koji može sam za sebe nešto uraditi, osim nametnuti nekome sažaljenje ili osećaj krivice. Gde je tu ljudskost? Gde je tu odgovornost? Kakav  čovek može živeti  od tuđih emocija?

Na kraju, pustiću te da misliš da si me opet prevario da verujem da nikome nije kao tebi, da ovaj život stvarno nije fer i da smo svi za razliku od tebe srećnici, ali ti neću pomoći.

Ovoga puta ću ja odglumiti da bih dala sve na svetu da nije tako, da nisam ja kriva i posmatraću te ko je sledeći kome ćeš se okrenuti, jer povrh svega za svakoga od nas,  bio si dobra lekcija.


Izvor fotografije: www.howstuffworks.com

 

Svetlana Antić je diplomirani ekonomista koji od ekonomije za sada ima samo diplomu. Voli psihologiju i, iako nikada nije u potpunosti razumela ni sebe, aktivno se trudi da razume sve oko sebe. Emotivno i razmaženo biće, koje sa 26 godina i dalje veruje u bajke.