Mesečni pregled: Maj 2017

Kraj na muški način


Mene su uvijek pitali kako tako lagano prebolim. Nema kod mene klasičnog tugovanja. Otkrila sam super recept kako preboljeti u 24h. Svaki put zamislim da sam ostavljeni muškarac. Obično budem neko od onih ubogih pjesnika. Bila sam i Puškin, ali preživjela sam dvoboj i u njemu usmrtila i Nataliju i  D’Anthèsa. Ovaj put ću da zamislim da sam Dario Džamonja…

Čitaj dalje »

Prsti


Gladne ruke revoltirano pjevaju Pjesmu nedostajanja Prsti mrse kosu Drže budućnost Prsti ruku vode Pročišćavaju ispod noktiju Male poroke koji siju Strahove na ljudska krila Prstima voliš i Prstima postojiš. Prstima svojim Dodirnula si sva tajna mjesta Mog tijela I sve ključeve prsa mojih Zakrenula u lakoći udaha Prsti moji vole Drhte Upoznavaju i rastaju se Lupaju valove samoće o…

Čitaj dalje »

Zagrljaji


Uvijek sam imala sve idealno zamišljeno. I to je tako moralo da bude. I tako sam mislila da idealni zamišljeni, a i stvarni, zagrljaj mora da bude ogroman i da bude kao poklopac, da nestanem ispod njega, da bude kao veliki jorgan. I uvijek se na kraju ispostavljalo da nikad ništa nije bilo onako kako sam ja zamišljala niti onako…

Čitaj dalje »

Ja sam odveć stara


Upelela mu se misao među moje viklere Ja sam odveć stara Smejem se Kupujem sir Uplela mu se misao među moje viklere Ja odveć stara Koračam, pamtim Idem u duge šetnje Uplela mu se misao među moje viklere Ja odveć stara Mislim, stvaram i razvejavam život Kupujem parcelu Uplela mu se misao među moje viklere Ja odveć stara Pričam priče…

Čitaj dalje »

Neću da te pišem


Polako i sigurno Osvajaš mi misli Okupiraš. Teraš na neke njanjave I sladunjave stvari A neću ih. Neću da te pišem Što da drugi znaju, Kakvog te dišem. Ludog i blesavog Nasmejanog i veselog Seksi i savršenog. Jer te budna sanjam Jer te maštam Pravim od zvezda Sunca i planeta I moram ti reći: Ne smem više. I neću Neću…

Čitaj dalje »

Mala noćna muzika


Zgrada je bila sasvim obična. Stara, memljiva, sa zidovima čiji slojevi decenijama suptilno nestaju u otežali vazduh, i hodnicima što se osećaju na vlagu, prašinu i zapršku čiji se miris lukavo provlači kroz vrata nečijeg stana. Soba tesna, studentska, pretrpana neočekivanim i neretko nikome potrebnim sitnicama. Pogled iz male kuhinje pružao je sliku uske ulice kojom se šepurilo smeće pobeglo…

Čitaj dalje »