Mesečni pregled: Oktobar 2017

Poremetio si mi jesen, Bezimeni


Oktobar mi je uglavnom mir Topla melanholija Najlepše boje, one moje Miris pečenog kestenja Šuškavi zvuk opalog lišća I neka prijatna samoća Jednom sam ti rekla Da si godišnje doba Bio bi jesen I složio si se A nisam ni slutila Da ćeš baš moju jesen Potpuno promeniti Da će od tada Oktobar nositi samo tvoje boje Da će jedino…

Čitaj dalje »

Luckasta pesma o snosmetaču


Pusti me da spavam sama. Ne zaplići mi se u trepavice i iščupaj svoje prste iz mojih moždanih vijuga. I skini svoje mreže sa mojih snova. Pusti me da sanjam nebo paperjastih oblaka, i crvena polja makova na kojima nema tebe. Izvor fotografije: pixabay.com Dijana JelenkovPo struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom, pisanjem…

Čitaj dalje »

Strah


U jednoj kućici na’vrh Bistrika ćutke kraj prozora čekam prvi mrak. Misli mi nekakve teške, goropadne svaka mi zastaje navrh’ jezika pa se vrati u stomak i tamo struhne ne dajući ni sahat da odmorim dušu. Kroz mahalu, tačan k’o i svaki dan prije ovog korača jedan sarajevski pisac. Ruke svez’o na leđima, oborio glavu pa se onom kamenom kaldrmom…

Čitaj dalje »

35


35 mi ne da Da se zaljubim I radim greške Da te grlim kao šašava I grizem ti smijalice Uselim ti se u džepove I budem podstanar tvoga grijeha 35 je mojih mahnitih želja Od kojih bi se svaka Na tvojih prstima ispunila I u tvojim podočnjacima oslikala 35 je grijeha Koje bih Zbog tebe I sa tobom počinila i…

Čitaj dalje »

Možda je zbog kiše


Padala je, neka, dosadna kiša. Sedeo sam sam u sobi, na ivici kreveta i osećao se užasno usamljeno. Šta se desilo pa se već danima družim sa šoljicom kafe i po kojom cigaretom. Želeo sam društvo, neobavezno čavrljanje, poneku šalu ili samo da ćutim, ali ne sam, nego sa nekim. Počeo sam da razmišljam koga bih mogao pozvati, ali svaka…

Čitaj dalje »

Pismo nepostojećoj kćeri


Ovo je pismo koje škica moju nepostojeću kćer. Ovih dana osjećam i previše pa ne znam kome da se obratim. Zato slušaj ti, čudo nepostojeće. Ti si ona koja pravi oblake od šećerne vune. koja briše svaki tužan kraj u pričama. Po tvojoj logici, bolje je kad priča nikada ne završi. Godinama ćeš gledati svoje malo nebo iznad kolijevke a…

Čitaj dalje »