Iskusiti boje mraka znači nemati strah od svetla. Temeljan razor, otvorena vatra Kroz pepeo Krš sav učmali duh ništavnog osmeha zvrji, zjapi, zeva Lupa u prozor Lupa u vrata Vatra, vatra, vatra Stenovit predeo Bela pena, roze talas Sred (ni)čega Samo čovek i Priča Iskusiti boje mraka znači nemati strah od svetla. Papir sa propisanom Dozom promene Šalji dođavola Skok…
Prećutaću ti, dušo, Sve muke moje I sanjive oči Što dok te gledaju Postaju druge boje. Prećutaću ti onaj cvet Koji zovem tvojim imenom I gajim u kutku srca Onom jednom, skrivenom. Prećutaću ti nju Voleo sam je, znaš, Ali to je bilo Nekada davno, baš. I ti prećuti njega Lepo je što smo voleli, No, sada ima nas I…
Na klupicama ispred doma naleće se na važne ljude. Buduće cimere ili cimerke koji su se tu sasvim slučajno zatekli; buduće simpatije, prolazne i trajne; buduće prijatelje, domske, fakultetske, i one za čitav život. Klupice ispred doma služe da na njima sednete pored momka ili devojke koji nisu iz doma, pa ih portir ne pušta na uđu jer je dobrano…
hej stranče, kažeš izvini što ti pišem ili izvini što nisam pisala ranije jedno od to dvoje ovisno koliko si sretan. kažeš da nije onako kako si očekivala puno radiš spavaš i tek tu i tamo stigneš neke doručke ili šetnje elizejskim poljanama. bude hladno pa nosiš one šalove u svim bojama ovog svijeta. nećeš to reći ali primijetiš kako…
Ne znam kako se pričaju ovakve priče. One u kojima juriš srcem, pa zaboraviš na njega. Jer svaki dobar čovek jednom, napravi lošu stvar. Rekao si da srce ostaje tamo gde je, bol. Moje je ostalo u Kastilji. Uz more. Šafran. Brodove. Miris zemlje, vinograda. I onih žutih polja, pšenica. Gde sam pospana, s neočešljanom kosom i mirisom dunja u…
U sumrak ću da zaspim u tvojoj mašti Prekrivena hiljadama sunčevih zraka Okrenuta na bok U tvom velikom krevetu Mirišem na narandže i čežnju Dok mi leptirovi šetaju ispod kože Gledaš me Sjediš na podu pokraj vrata I misliš koga li usnula sanjam Jer znaš da budna snove tebi poklanjam I poželiš da mi se kroz nosnice uvučeš i zaviriš…