Mesečni pregled: Januar 2018

Zadnja pjesma o tebi


Na mojim jagodicama dva zgrčena vriska Skupila se i drhte pred tvojim prstima Koji me razodjevaju Kao da otkopčavaju Rajsferšlus haljine na leđima Oholo se hraniš Mojim razgolićenim emocijama A ne znaš Kakva je iza tvojih leđa Provalija Živi sam pijesak pod tvojim stopalima I oluja sam usred ljeta Kapljica otrova na vrhu jezika I napuknut konopac Na kojem visiš…

Čitaj dalje »

Da li smo se zaista promenile?


Bio je to jedan tipičan jesenji dan,  savršen za izležavanje. Kiša je padala bez prestanka,  a ja sam imala želju samo da se pomeram od kreveta do frižidera, da knjiga bude najteža stvar koju ću podići, a programi na TV-u jedino podložno promeni. Skuvala sam čaj, umotala se i počela da čitam. Nisam stigla ni do kraja prve stranice, zazvonio…

Čitaj dalje »

O ježevima i superdevojčicama


Postoje te neke devojčice s kojima se jednostavno sporazumeš u dve reči kad je to neophodno. – Pivo, sad? – pitam. – Pivo, sad. – kaže. I to je dogovoreno. Nalazimo se petnaest minuta kasnije. – Jedan šejk. – kaže konobarici dok usnama pravi dobro poznatu “njam” facu. – Jedno pivo. – kažem ja trudeći se da ne pravim nikakvu…

Čitaj dalje »

Ne uobražavaj da te volim


Sutra uveče? Hm, zvuči zanimljivo. Moram ti reći da se divim tvojoj upornosti, ali sam sutra zauzet. Možda u toku nedelje. Mala je vratila telefon u torbu bez ikakve namere da odgovori. Uzela je svoj kaput na garderobi i krenula ka izlazu. – Ej, gde toliko žuriš, aman? – njena sjajna mala je pokušavala da održi korak sa njom sustignuvši…

Čitaj dalje »

Plamena pesma


Sedim sama na zgarištu snova i, sklupčana kao uplašeno dete, gledam pepeo svojih želja. Hoću da skočim, da viknem, da vrisnem – Gledajte, ljudi! Ovo je moje zgarište, ovo su moji snovi, ovo su moje želje, ovo je moja duša što je sagorela u pepeo i prah…! A ipak, ne mogu. Izdalo me telo, zamukao glas u grlu. I puštam…

Čitaj dalje »

Tebi bih mogla da budem žena


Tebi bih mogla biti žena U kućnoj haljini Bez ambicija Svakoj tvojoj želji pokorna I mirišljava poput prepečenog hljeba Ispucalih usana I na tvoje hladne poglede Otpornog tijela Ona koja se zbog tebe Odrekla svih svojih snova Bez riječi tebi posluženog ručka U mraku suspregnutih uzdaha Mogla bih ti biti žena Ona koju ne voliš I koja je toga svjesna…

Čitaj dalje »