Akvarijum

Od kako zna za sebe živi u tom malenom akvarijumu. Mračno je unutra, ali voda je prijatno topla. Uživao je u njenoj toploti. Ali… Mnogo mu se i spavalo do nje. Imao je osećaj da je prespavao ceo svoj život. Voleo je da spava, ali mu se ipak činilo da traći vreme koje bi mogao bolje iskoristiti, iako nije imao ama baš nikakvu ideju kako bi to tačno činio. Počeo je da razmišlja o smislu života. Ubrzo je shvatio da ne voli da razmišlja o smislu života – to ga je činilo nesrećnim. Mnogo je više voleo da spava. Spavanje ga je činilo srećnim.

Probudio se iz jednog zaista divnog sna u kom je sanjao život izvan akvarijuma. Sanjao je veliki topli okean u kom je mogao slobodno da pliva. Akvarijum je bio suviše mali za plivanje – kad god bi malo pokušao da zapliva, udario bi u njegove zidove. Činilo mu se da bi zaista uživao u plivanju, iako je jedini dokaz koji je imao za to bio san iz kog se upravo probudio. Koji li je smisao akvarijuma u kom je živeo? Da li je moguće izaći iz njega i zaplivati u tom velikom toplom okeanu iz njegovog sna? Da li taj okean uopšte postoji? Shvatio je da ponovo polako počinje da razmišlja o smislu… O smislu svega… Nije to želeo! Počeo je da udara u zidove akvarijuma što je jače mogao kako bi oterao te misli iz svoje glave.

Odjednom, voda je počela da curi iz akvarijuma! Kako?! Kuda?! Akvarijum nije imao otvora na sebi! Da se nije probušio?! Da ga nije on slučajno razbio udarajuči mu o zidove?! Šta će sada biti sa njim?! Počeo je da paniči! Na momenat, samo na momenat, je pomislio na okean iz svog sna, ali se odmah vratio panici koja ga je prožimala. Bio je zaista uplašen…

Zaslepila ga je jarka svetlost i počeo je da plače.

„Čestitam! Dobili ste prelepog zdravog dečaka!“


Autor: Miroslav Stojković ◊ Izvor fotografije: favim.com