Tekstovi autora admin

Moja bol, đumbire, si ti


Šalica si toplog čaja u mojim rukama, Čaja od đumbira, Pomalo ljutkastog, Čuvam te blizu, u nekom svom smiraju I šutim, jer pored zime koja me pokriva Dovoljna si utjeha Za mene, nemirnih nogu i crvenu. Postaješ drvena koliba, Od crnog hrasta složena Svake sniježne oluje U tvom potkrovlju se krijem Pored police sa knjigama i jedne stare šivaće mašine.…

Čitaj dalje »

“Telo kao instrument” 21. i 22. septembra u Beogradu


Nakon letnje turneje po Crnoj Gori (Barski Ljetopis), Bosni i Hercegovini (Javorwood festival) i Srbiji (Mountain Music Fest) grupa Alice in WonderBand ponovo nastupa u Beogradu sa “Da i Re, telo kao instrument”, svojevrsnim hibridom koncerta, predstave, fizičkog teatra i umetničkog performansa 21. i 22. septembra na sceni Kosmodrom, Dorćolsko narodno pozorište, Solunska 24, u 20.30 h. Nagrađivana predstava je…

Čitaj dalje »

Neobična ljubavna pesma


Sunce je bilo pri kraju radnog vremena a tamna noć je teško otvarala kapke orna da nas za njih zalepi i održi budnima, bar do narednog sunčevog izlaska. Mesec se naivno smešio zaljubljenim parovima, prateći ih sa jednog na drugi kraj grada i svedočio njihovim pričama i nekim tihim poljupcima. Olujni vetar se svu noć spremao da se sruči na…

Čitaj dalje »

Nema te


15.03.2013. Nema te. Kad otvorim oči, nema te. Nema te, i… Nema ‘i’. Prosto te nema. Gledam i tražim te, zenice se od napora skupljaju. Ali te nema. Nisam sigurna zašto, ni kako. Ni da li te je ikada bilo. Ni da li sam srećna, ni da li sam tužna. Nisam sigurna koji je dan danas. Mesec. Godina. Da li…

Čitaj dalje »

Napuštam ovaj svijet u trenucima


Napuštam ga na rubu ljeta, u koferima sa zrncima pijeska i peškirima mirišljavim od soli i mora. Onda kada stiže jesen zanosna, spremna da mi sve šavove na haljini potrga i u tvoj me zagrljaj nagna. Kada zaronim u kadi i izgubim se u mjehurićima i brojim koliko mogu biti živa bez zraka. Dok Hozier pjeva. Kada ti zagrizem usnu…

Čitaj dalje »

Smisao svega


Uzimam te na kašičicu triput dnevno. Kao najskorije prepisanu dozu Paroksetina. Da bih mogao slobodno da živim da odlučujem da se smejem. Shvatam nekako čudno shvatam.. da si mi potrebna da si mi neophodna. Da mojim rukama podariš krila da moje oči zaslepiš sjajem da moje noći obojiš veselim nijansama crvene. Zato te iskopavam poput arheologa u svim neprospavanim noćima…

Čitaj dalje »