Znaš li zašto sam poludeo za tobom, Marina? Da li te bar malo zanima koliko si emotivnih lomova i iznenadnih nervnih slomova u moj život kao zarđali novčić u otrcanu telefonsku govornicu ubacila. Zbog čega si me terala da verujem u čuda? Da pomislim da je početno slovo tvog i mog imena dovoljan razlog da nas spoji sudbina. O čemu…
Bilo je tačno sedam sati kada je ušao u kafić. Kao i svakog jutra, seo je za sto na sredini lokala i naručio kafu. Kafa i nije bila nešto, ali voleo je to mesto – lepa sećanja su ga vezivala za njega… Starija žena sa susednog stola ga je zapazila i, nakon što je uzdahnula žaleći što nikad nije imala…
Znaš, sve je to sudbina. Ako je suđeno, biće tako. Bilo vam je suđeno. … Prije, sad već mnogo godina, sudbina je htjela da svoju prvu ljubav upoznam tako što sam ga na ulici pogodila grudvom snijega. Ostali smo par godina skupa, pomno prateći upute sudbine koja nam je pokazala da ipak sretan kraj nije ono što je planirala sa…
Zarobljen. Napušten. Sam. Beskoristan. Naizgled bez svijesti o svijetu koji ga okružuje. A opet tako ljudski svjestan svoje svrhe i uloge koju nikad nije odigrao. Da nekom bude podrška. To mu je i svrha i neodigrana uloga. A on samo čeka. Čeka i, iz neke svoje lične prepredene zloće ili očajničke osvete, ko bi znao, naružuje tu beskrajnu bjelinu koja…
Pokrio me je u toku noći. Mislio je da spavam. Vrhom prsta mi je ovlaž dodirnuo rame. Sedeo je dugo na fotelji. Gledao je malo u mene, malo u bele zidove. Osećala sam njegov uzdah svuda po svom telu. Plakao je. I ja sam plakala u sebi. Stezala sam kapke koji su se konstantno natapali razočarenjem. Vrisak mi je ispunio…
Nauči… Da budeš ponosna na sebe. Na izbore koje praviš. Na put koji si odabrala – onaj kojim se ređe ide. Na odluke koje donosiš. Na svaki uspeh koji postigneš ma koliko on mali ili veliki bio. Da ne zaboraviš obećanje koje si dala sebi pre nego što si došla u Beograd, a koje se nikad nisi usudila naglas da…