Tekstovi autora Dijana Jelenkov

Zamišljam te


Zamišljam te ponekad kako hodaš ulicama nekog dalekog grada; nekog u kome se govori tuđim jezikom, i iz koga mi ne šalješ razglednice. Od hladnoće i slabe kiše braniš se kapuljačom navučenom preko glave, i džepovima u koje zavlačiš promrzle ruke. Ponekad, licem ti prođe blag, mekan, jedva primetan osmeh. Možda si se, pod tom dosadom što rominja, slučajno setio…

Čitaj dalje »

Odlaziš


Ujutru želiš da odeš. Umačeš u gorku kafu daleke zemlje, avionske karte, zamišljaš, ne žmureći, poglede kroz prozor voza, i cipele prašnjave od puta. Po danu se saplićeš o paučine, uspomene i uzdahe; po danu se u jednoj suzi zaglaviš, i setiš se da ne znaš da plivaš. Noću navučeš zavese. Na nebu ostaviš mesec. O srp okačiš želje da…

Čitaj dalje »

Čudna sam


Čudno kuvam slatku kafu i čudno vezujem pertle, čudno grlim jastuk dok spavam i čudno buncam dok čudno sanjam. Čudno je što sam crna koliko sam i šarena, čudno – što žmurim kada se smejem, i čudno sam dete, i čudna sam žena. Čudno držim olovku i čudno pišem, čudno volim i čudno dišem kad se od svega umorim. Čudno…

Čitaj dalje »

Sanjam


Nekada si imao lice, i usne koje ljube, i ruke koje grle. Sada si samo vetar što struji kroz moje snove, i lepet feniksovih krila što šapuće kroz noć. Ne vidim te, a znam da si tu. Izvor fotografije: pexels.com Dijana JelenkovPo struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom, pisanjem poezije i proze i…

Čitaj dalje »

Devojčica u plavoj haljini


Bilo je sparno letnje podne kada sam je prvi put ugledala. Sedela sam za svojim radnim stolom i već peti dan uporno i isto toliko bezuspešno pokušavala da spremim prijemni ispit za ekonomski fakultet. Iskreno, nikada nisam bila neki veliki ljubitelj matematike, niti sam sebe zamišljala kako, zavaljena u kožnu fotelju, sedim u nekoj zagušljivoj kancelariji i overavam ljudima račune.…

Čitaj dalje »

Povratak na početak


Danima stežeš omče suzama oko vrata i kidaš sećanju krila – da opet ne poleti. I onda, zatreperi negde neki poznat osmeh, i zaplovi kroz vazduh zaboravljen miris parfema. Ožive ugušene suze i zalepršaju osakaćena sećanja. Stidljivo, krajičkom usana, smešiš se sopstvenoj slabosti. Izvor fotografije: pexels.com Dijana JelenkovPo struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se…

Čitaj dalje »