Tekstovi autora Dijana Jelenkov

Kako se igra Života


U jednom visokom soliteru, toliko visokom da mu se sa početka ne može sagledati kraj ni sa kraja početak, šćućurila se jedna mala soba. A u toj maloj sobi igra se mali Života. Od jutra do mraka Života igra istu igru, i toliko je njome zanesen da njegova majka Božana može spokojno da obavlja svoje poslove, bez bojazni da će…

Čitaj dalje »

Čaj od praznine


Pričamo o ničemu pretačemo prazninu svetla se guše dok gledam belo dno prazne šolje za čaj Autobus na stanici čeka putnike ne znam da li sam ti ikad rekla koliko ne volim autobuse ali u ovaj želim da uđem da se sklupčam na prljavom sedištu i gledam kroz neopran prozor dok odlazi nebitno gde I ne, nije to zbog tebe…

Čitaj dalje »

Na kraju šume


Na kraju šume ću te čekati. Na malom panju sa bezbroj godova, ili, možda, u mekoj travi, gde se drveće klanja pred poljem makova. Niotkuda ćeš doći i sesti kraj mene. U ćutanju bićemo srećni. Na kraju šume ću te čekati, ako se sama usput ne izgubim. Izvor fotografije: pixabay.com Dijana JelenkovPo struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U…

Čitaj dalje »

Ne mogu


Ne mogu da te volim, jer ne razumeš moje priče. Čudne su, kažeš, i ne govoriš o njima više ništa. (Šta li bi tek rekao o mojim snovima?) Ne  mogu da te sanjam, zato što ti nije jasno šta će mi na stotine fotografija neba, i zašto je važno pronaći zgradu sa izlazom na krov. Ne mogu, zato što ti…

Čitaj dalje »

Pravo na tugu


Ne pitaj me šta mi je Pusti me da ćutim i ne diraj mi pravo na tugu pravo moje, tvoje i svačije starije od mene, tebe i svih na tugu bez razloga i smisla bez izvora i utoka bez svrhe i objašnjenja pravo na tugu umočenu u kišu na tugu zavijenu u sunce u danima kad kišu krijem u sebi…

Čitaj dalje »

Poslednji


Konačno se dogodilo. Poubijali smo se. Sada, kada se u mislima okrećem prošlosti, nisam siguran kako, niti kada. Jednostavno smo se istrebili. Spontano, neprimetno, bilo nas je sve manje i manje. Ubijali smo se kao zveri. Ne, grešim… Ubijali smo se kao ljudi. U početku iz pohlepe i osvete. Kasnije… zato što nam se moglo. Usladila nam se tuđa krv,…

Čitaj dalje »