Tekstovi autora Dijana Jelenkov

Daj mi bar jedan dan


Daj mi bar jedan dan da raširim dlanove da udahnem svemir Jedan suton da tihom pesmom uspavam nemire i ratne sekire pokrijem lalama Jedno svitanje da toplinom zagrlim oproštaj za sebe za tebe za svet da se u proleće probudim čista kao oblaci blistava kao pupoljak Izvor fotografije: pexels.com Dijana JelenkovPo struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom…

Čitaj dalje »

Sanjam


Nekada si imao lice, i usne koje ljube, i ruke koje grle. Sada si samo vetar što struji kroz moje snove, i lepet feniksovih krila što šapuće kroz noć. Ne vidim te, a znam da si tu. Izvor fotografije: pexels.com Dijana JelenkovPo struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom, pisanjem poezije i proze i…

Čitaj dalje »

Devojčica u plavoj haljini


Bilo je sparno letnje podne kada sam je prvi put ugledala. Sedela sam za svojim radnim stolom i već peti dan uporno i isto toliko bezuspešno pokušavala da spremim prijemni ispit za ekonomski fakultet. Iskreno, nikada nisam bila neki veliki ljubitelj matematike, niti sam sebe zamišljala kako, zavaljena u kožnu fotelju, sedim u nekoj zagušljivoj kancelariji i overavam ljudima račune.…

Čitaj dalje »

Povratak na početak


Danima stežeš omče suzama oko vrata i kidaš sećanju krila – da opet ne poleti. I onda, zatreperi negde neki poznat osmeh, i zaplovi kroz vazduh zaboravljen miris parfema. Ožive ugušene suze i zalepršaju osakaćena sećanja. Stidljivo, krajičkom usana, smešiš se sopstvenoj slabosti. Izvor fotografije: pexels.com Dijana JelenkovPo struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se…

Čitaj dalje »

Umreti mlad


Još pre dve godine, sa nepunih petnaest, došla je do bitnog zaključka. Ljudi se dele na dve vrste: oni koji su rođeni da bi živeli, i oni koji su se rodili da bi umrli. Sebe je svrstavala u ove druge. Oduvek joj se činilo da ne ume da živi. Život, uopšte, nije imao smisla – bar ovaj njen. Išla je…

Čitaj dalje »

Palanačka


Ne da se u palanci muka sakriti… Ni pod jastukom, ni pod krevetom, iza zidova od teških bestraga, ispod katanca od mrtvih ćutanja. Ne da se u palanci muka sakriti – naći će je, pa makar kopali po rovovima tvojih nemira, uzeće je, pa makar morali da ti je čupaju ispod nokata. Ne da se u palanci muka sakriti –…

Čitaj dalje »