Tekstovi autora Dijana Jelenkov

Pad


Svake noći sanjao je isti san – kako pada sa vrha nekog solitera. Takvog solitera nije bilo u mestu u kome je živeo, ali on ga je ipak sanjao. Siv, sa mestimično oljuštenim malterom, kome je verovatno stravično dugo trebalo da sa najviših spratova padne na beton u podnožju zgrade. Pad nikada nije imao početak – nije znao da li…

Čitaj dalje »

Beže mi dani


Beže mi dani ko mačke svojeglave i sive Slutim im drhtaj tela dok predu u polutami da ih uhvatim ne mogu Vidim im senku brka dok se šunjaju iza zidova da ih pomilujem ne umem Beže mi dani ko mačke svojeglave i sive do kraja staze do kraja plota do kraja sveta U daljini nestaju im senke korake im ne…

Čitaj dalje »

Tužan je grad


tužan je grad zbog lude koja sa sobom pleše na ulici zbog devojčice sa prstima leve ruke koji se nikada nisu rodili zbog mladića koji se jednog jutra probudio sa knedlom u grlu a narednog se nije ni probudio tužan je zbog dede u kolicima kog nema ko da pogura zbog đubreta i smrada u ljudima i kraj kontejnera tužan…

Čitaj dalje »

Ako prestane kiša


A baš moraš da ideš? Kiša je, zar ne vidiš? Pljusak. Zar ne čuješ kako nam udara u prozore, kako se sliva niz oluke? Šta ako pokisneš, pa se prehladiš? Baš je bezveze prehladiti se usred leta. Kako ćemo onda zajedno na trčanje, i na onaj sladoled na drugom kraju grada? I grmljavina je sve jača. Znaš li da je…

Čitaj dalje »

Mala Muza


„Pa, to je valjda to“, uzdahnula je duboko dok je stajala na ivici, pogleda uperenog negde kroz zid, u maglinu. Bilo je pomalo drugačije nego što je zamišljala, drugačije nego što je slušala od starijih. Telo joj je postajalo lakše od vazduha, i činilo se kao da je nevidljive ruke jako, a ipak brižno vuku ka zidu. Bilo je vreme.…

Čitaj dalje »

Zamišljam te


Zamišljam te ponekad kako hodaš ulicama nekog dalekog grada; nekog u kome se govori tuđim jezikom, i iz koga mi ne šalješ razglednice. Od hladnoće i slabe kiše braniš se kapuljačom navučenom preko glave, i džepovima u koje zavlačiš promrzle ruke. Ponekad, licem ti prođe blag, mekan, jedva primetan osmeh. Možda si se, pod tom dosadom što rominja, slučajno setio…

Čitaj dalje »