Tekstovi autora Dijana Jelenkov

Kažu


Kažu ti da ideš da ideš što dalje jer ovde hleba nema i tvoje mesto nije ovde i oni koji su otišli stalno šalju fotografije na kojima su nasmejani i vedri a tebe guši što ne znaš gde bi i drhtiš od vesti o padovima aviona i male tačke na mapi deluju kao male crne rupe. Kažu ti da ne…

Čitaj dalje »

Koraci


„Ne, Veroljube, duhovi ne postoje. Ti ne veruješ u onostrano, zato što ne postoji. Ti ne veruješ ni u šta, i džaba su ti kumovi nadenuli to glupavo ime!“, ponavljao je u sebi Veroljub dok je uporno nameštao jastuk koji je, kao da se opirao svakom pokušaju promene, bivao sve neudobniji. Već danima je čuo njihove korake po sobi –…

Čitaj dalje »

Buđenje


Budi se iz sna, iz sna sa previše vrata zamandaljenih i teških, sa previše hodnika što vode u ništa i glasova što ganjaju kroz noć. Ne mogu da sanjam ovaj san jer više nije prijatno sanjati ga, misli u sivom procepu između snova i jave, misli i budi se u znoju, u krvi srca što u ušima tutnji poludelo i…

Čitaj dalje »

Nebo


biće i drugih neba rekla je mada je znala da neće biće drugačijih no ne i drugih jer nebo je samo jedno i uvek isto ono pod kojim hodaš i brojiš korake i kilometre a ne možeš ni milimetar dalje od sebe Fotografija: D. J. Dijana JelenkovPo struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom,…

Čitaj dalje »

Sati


ležiš na leđima obučen po danu tavanica te gleda i pita se šta više da radi sa tobom sati dolaze prolaze i odlaze da su bar teški kao olovo ali nisu laki su kao vazduh prozirni kao paučina ne možeš da ih vidiš ni da ih osetiš ni da se za njih uhvatiš kad kreneš da padaš Izvor fotografije: pexels.com…

Čitaj dalje »

Dani


Čekaš da prođe ponedeljak, da lakše sklizneš u rutinu sa tobogana subote i nedelje. Čekaš da prođe utorak jer nekako je bezveze, čekaš da prođe sreda jer sredom se ništa ne počinje, čekaš, baš čekaš da prođe i taj četvrtak, jer, eto, samo te on deli od petka. I čekaš da dođe petak, da odeš na pijacu da kupiš sveže…

Čitaj dalje »