Tekstovi autora Dijana Jelenkov

Tebi…


…Zatvaram oči da ne bi pogledom prodro u mene – plašim se, videćeš tamu i mračne, zlokobne sene. Sakrivam ruke da ne bi dotako ledene stene – neću da osetiš jezu što nemo klizi kroz vene. Pa ipak, blaženo ćutim kad ruka ti k mojoj krene – čeznem da istopiš studen, žudim da razgoniš sene… Izvor fotografije: pixabay.com   Dijana…

Čitaj dalje »

Prolećno razmrdavanje


Proleće nam je kalendarski stiglo, a nadamo se da će nam što pre stići i u stvarnom životu. Ipak, dok maštaju o suncu, lepom vremenu i dugim šetnjama, mnogi studenti proleće dočekuju atrofiranih mišića i sa po kojim kilom viška od svakodnevnog sedenja u čitaonici, za vreme zimskih ispitnih rokova i fakultetskih obaveza kojima nikako da se nazre kraj. Ako…

Čitaj dalje »

U senci starog hrasta


U davna vremena, negde na samom kraju sveta, živelo je malo naselje. Maleno selo, u kome su provodili svoje dane najobičniji ljudi, čekajući da dođe čas kada će ih Bog najzad osloboditi zemaljskih patnji i stradanja. Jednog jutra, u svitanje zore, mladić je sporo koračao seoskim putem. Bio je lep i stasit, ali se po njegovoj odeći videlo da je…

Čitaj dalje »

Beg


U životu svakog običnog i neobičnog čoveka taj trenutak jednostavno mora doći. Nekad dopuzi poput sićušne gusenice i neprimetno mu se uvlači u svest, uporno probijajući svoj tunel. Nekad, pak, padne na njega iznenada, kao trošni crep što se sa krova stare kuće zločesto ustremljuje na slučajne prolaznike. Trenutak u kome čovek postaje razdiruće svestan da mu je dosta svega…

Čitaj dalje »

Plamena pesma


Sedim sama na zgarištu snova i, sklupčana kao uplašeno dete, gledam pepeo svojih želja. Hoću da skočim, da viknem, da vrisnem – Gledajte, ljudi! Ovo je moje zgarište, ovo su moji snovi, ovo su moje želje, ovo je moja duša što je sagorela u pepeo i prah…! A ipak, ne mogu. Izdalo me telo, zamukao glas u grlu. I puštam…

Čitaj dalje »

Čarobni napitak


Bilo je rano proleće kada je počeo da se suši. Sušio se kao muškatla koja pokušava da pusti korenje u vrelinu pustinjskog peska. I nije neko poređenje, ali je prvo koje mu je palo na pamet dok je u ogledalu posmatrao suvu, blago naboranu kožu lica za kakvu još uvek nije imao dovoljno godina. Dok je drveće u njegovoj bašti…

Čitaj dalje »