Tekstovi autora Lidija Miljković

1406


Govorila mu je Da više ne spava Samo na jednoj strani Već po dijagonali kreveta Ne bi li tako spavala I na njegovoj i na svojoj polovini Volela je da kaže Da je onaj sivi džemper Koji je nosio one večeri Kada su se upoznali Zapravo njen Toliko njen Da treba da joj ga vrati Pri nekom sledećem susretu Nakon…

Čitaj dalje »

U mislima


U mislima ti svake večeri Peglam košulju A jutrima ti nameštam kravatu I revere sakoa Posmatram te kako se budiš I kao dete se pravim da spavam Ne bi li me ti poljubio u kosu Pre nego što ustaneš iz kreveta A ja tebe ljubim na pragu I podsećam te da ne kasniš danas Jer te na ručku čekamo Tvoje…

Čitaj dalje »

Žena može da preživi sve


-Znači tako stoji stvar. I šta si ti rešila? – pitala sam, mada sam znala odgovor. -Da idem dole. Neka mi u oči kaže šta ima da mi kaže. Sedela je preko puta mene, jela svoj kolač i između zalogaja slagala slova u reči. Osmotrila sam stvari na stolu između nas: kolač od crne, kolač od bele čokolade, dve čaše…

Čitaj dalje »

Čudo


– Znaš šta ja mislim? – pitala ga je dok je prstima prelazila preko kontura njegovog lica. – Šta? – Da su te prevideli kada su brojali svetska čuda. – Ma je li? – negde na svom obrazu ulovio je njen dlan i poljubio ga. – Da, i sada pošto sam te ja našla, sada si moje lično čudo. Mislim,…

Čitaj dalje »

Koferi


-Vidim ja ti bi radije sad tri ispita polagala nego da ideš na dejt. – sedela je na krevetu u pidžami, listala kataloge ispunjene šminkom i pila svoju drugu kafu tog dana. Boginja. – Joj, se mnogo vidi da sam nervozna? – sela sam preko puta i kršila prste u krilu. – Pa ono, ne bi bilo loše da malo…

Čitaj dalje »

Došla je.


Došla je. Bilo je čudno videti je posle toliko vremena. Čudno videti kako se savršeno uklopila u maj u mom gradu. U gradu o kome je dosta slušala, gledala fotografije i zavidela mi što sam ovde rođen. Bio sam iznenađen što je vidim. Iznenađen, besan i bolno srećan. Besan što se nije javila. A bolelo je što je nakon svega…

Čitaj dalje »