Tekstovi autora Lidija Miljković

Nisam tako rekla


– I gde si bila celog mog života da te ljubim? – Ne znam, mili. Ne znam ni sama. Imali su te neke svoje sitne radosti. Dok bi ležali ona bi njega mazila po obrazu, a on bi crtao putanje po njenim ramenima i vratu. Inače nije puno govorio, ali kada bi se tako dugo gledali, otkrivao bi joj misli…

Čitaj dalje »

Dečaci – zavodnici


– I šta, nisu mogli da se dogovore oko njega? – Ili oko sebe, bez njega. Pogledale smo se i pukle od smeha, onako na sred ulice. – Meni nije jasno, on njima dođe kao neki idol, šta li. – Bogme, dođe im. Hoćemo po sladoled, a? – pitala sam onako usput, između konstatacija koje su prštale oko nas. –…

Čitaj dalje »

Njegova malecka


Čudni su to dvoje. Prekinuli bi vezu, a on bi joj već pisao i ponovo je tražio, jer mu je nje uvek bilo malo. Dok se nije navikao na njeno prisustvo u stanu i njene ženske stvarčice ostavljane okolo išao bi stalno za njom. Čak i onda kada samo pođe po šnalu da prikači svoju kosu koju je on toliko…

Čitaj dalje »

Kad te ljubav tresne u glavu


– Znaš, bilo bi mi lakše da je bar on rekao da odem, ovako kad sam treba da sečeš, bude zajebano. – Ih, meni pričaš. Ti dobro znaš kako ja nisam umela da sečem ni ono što nije bilo pravo, a ne takve stvari – odmahnula sam glavom i zevala u Savu dok je sunce pržilo moju kožu. – Ispade…

Čitaj dalje »

Tu sam, mila


– Pa gde si ti? – bacila mu se u zagrljaj i stisla uz sebe tako jako, da su mišići na njenim leđima pretili da se zgrče. – Tu sam, mila, tu sam. – odgovorio je mirno, uzvratio stisak i poljubio je u kosu. Prošli su dani u kojima se nisu imali. Prošli su sati, minuti, sekunde koje su im…

Čitaj dalje »

Hladno mi je


Dane u kojima nismo zajedno, ja nešto baš i ne volim. To su one brojke u kalendaru, koje kao da se nikada neće promeniti, pa stoje tu i rugaju mi se. U tim danima kraj svog uha ne mogu da čujem tvoj glas i osetim tvoju ruku na mom kolenu. A te male brojke precrtavala bih bezbroj puta, kao da…

Čitaj dalje »