Tekstovi autora Lidija Miljković

Da si mi dozvolio


Da si mi dozvolio Volela bih te. Prosula bih svoje noći Na tvoje grudi A sve iskre iz očiju Po tvome vratu Sakrila bih jesenji pljusak U tvoju kosu A ruku u džep tvog kaputa. Da si mi dozvolio Pratila bih te. Svakoj tvojoj bori nadenula ime I svakoj od njih nacrtala osmeh Da si mi dozvolio Čekala bih te.…

Čitaj dalje »

Gelem gelem


– Je li slobodno? – nagnuo se ka njoj kako bi ga čula, od Cigana koji su svirali oko njenog stola. – Vidiš li nekoga na stolici? – upitno je podigla levu obrvu. – Zahvaljujem. Ovo je ne znam koji put da te vidim ovde. Za istim stolom, samu, kako ti sviraju jednu te istu pesmu. Zašto noćima razbijaš čaše?…

Čitaj dalje »

Danas.


Ovo nikada pre Nisam nekome izgovorila Ali danas tebi kažem: Potreban si mi. Da budeš pored mene I da samo ćutimo zajedno. Da me pustiš da ti košulju Natopim suzama I da se posle zbog toga izvinjavam A da me ti podsetiš Da je to naša zabranjena reč. Sama sam i plašim se što te nema Hoću da me pustiš…

Čitaj dalje »

Ono što se ne kaže


– Šta ako sam to mogla da budem ja? – pitala je dok ju je mala grlila i sa svoje dve ruke držala sve što ona jeste. Da se ne raspadne. – Ej, ne govori to! I on je mogao da bira, je l’ da? – Jeste. A mogao je i da kaže kako stvari stoje, ne da me laže.…

Čitaj dalje »

Onako


-Gde si ti, lutkice, kako si? – zagrlio ju je s leđa i poljubio u vrat. Kao i mnogo puta do tada. Samo što ona više nije znala je li joj to dovoljno, pa je okrenula glavu i srela se sa njegovim očima. -Amm, šta ćemo sad? – pitao je nasmejan, iako su mu oči bile razrogačene od straha. -Ja…

Čitaj dalje »

Prince Charming


-Na šta miriše Sarajevo? – pitala je prilično zaneseno. -Zavisi koga pitaš. Sarajevo uvijek miriše onako kako se osećaš. – nonšalantno je otresao pepeo cigarete. -Na šta tebi miriše? – očima je pokušavala da fiksira njegove. -Miriše na prošlost. Ne tako intenzivno kao što je to bilo na proljeće, ali osjeti se i dalje, tu je. – povukao je jedan…

Čitaj dalje »