Ne volim te već neko vreme. Samo ponekad bacim pogled kroz prozor i čekam da se pojaviš na bajsu, sa dve limenke piva i onim napolitankama. Omakne mi se nekad pokoji tvoj snimak, uglavnom onaj na kom pevaš Summer wine. Možda ponekad dodam biber u prženice, kijam i smejem se dok ih pržim, kao što smo onda, sećaš se? A…
Hej, ćao… Ja sam samo htela da ti kažem da se lepo držim kroz sve ovo. Jaka sam, bre, kao dve odrasle žene. Metkove podnosim kao pravi pravcati pancir. Htela sam da ti kažem da ne moraš da mi šalješ tu poruku sažaljenja. Da mi se ne skuplja tuđa samilost – dovoljno mi je što sopstveni pogled skupljam po plafonu…
– Došla si… – nasmejao se, spustio pogled ka svom pivu uz šeretski osmeh, uvukao dim cigarete u sada već, rekla bih, poprilično razorena pluća, pa ga ponovo podigao ka meni – Znao sam da ćeš se vratiti. Ne znam da li mi je više bolelo to što sam se vratila ili to što je on izgledao kao da sam…
Kosa mi se pretvarala u nestašne slapove koji su tekli niz njegov vrat i golicali mu srce. Moji prsti su na njegovim grudima ostavljali varničaste narandžaste tragove. Udisaj parfema sa mirisom Pacifika uvlačio ga je u plavičasti vir koji je u talasima gasio žeđ. Rekao je da me je tako sanjao. Rekla sam mu da to nisam bila ja. Ne…
Treba da spremam ispit. Odnosno, da pređem nekih dvestotinak pitanja u nadi da će se ona ponoviti. To, zapravo, i nije spremanje ispita već više kao, spremanje za spasavanje onoga što se spasiti može. Spasavanje leta. Umesto toga, izabrala sam da pišem. Znam da jedna mala čeka ovaj tekst kô ozebô sunce. Možda i dve male, čak! A ja, kô…
razgovarala Milica Stanisavljević ◊ fotografije: privatna arhiva Ona je tek napunila 24 godine, a već je objavila tri knjige poezije, jedan roman i jednu biografiju. Član je Književnog kluba Scena Crnjanski, a pored toga aktivna je i kao kustos i član Kluba saradnika Narodnog muzeja. Sporazumeva se na pet jezika, radi kao predavač jezika kako mlađima, tako i starijima od sebe,…