Tekstovi autora Pokazivač

Juče je uvek kasno


Zamisli, mogli smo se razumeti. Čini mi se kao da smo rukama mogli zaustaviti sve te strašne ratove sveta i prstom preko usana utihnuti sve jauke. Mogli bismo izgledati ludo u sopstvenim očima kada trepavicama pravimo oluju koja se besomučno u zenice strmoglavljuje. Mogli bismo obećati jedno drugom neotkrivene planete i zaboravljene kontinente, putovati bez puteva, vozova i aviona i…

Čitaj dalje »

Neposlata pisma


Nama više ne stiže pošta Nit ima od koga lepih vesti. A imali smo reći još mnogo štošta, Misleći da ćemo se ponovo sresti. A hteo sam samo čuti „Kako si? Šta ima novo? Jesi li živa?“ U ništavilu naše jednakosti Nama je praznina perspektiva… Možda bi trajalo da nismo srljali I potrošili sve strašću vrelom. Na zidu smo naša…

Čitaj dalje »

Melanholija


Ne, nisam odustao. Samo sam malo zavirio u staru jazbinu, da potražim sebe. Zapahnu me poznati vonj i zadah melanholije i ravnodušnosti. Osjetih kako me vlaga i tama sa memljivim prstima pokušavaju uvući unutra, opet vratiti na staro. Ali NE! Ovoga puta Neću se predati! Previše dobrih stvari pustio sam da istruli pored mene, čekajući da ispružim ruke. Zato sada…

Čitaj dalje »

Za dva života sam te voleo


Posle ljubavi Kišni cvet U samo jednoj boji ćuti Na stolu jabuka Zaleđena od tišine Od reči koje nedostaju Pobegneš u drugu sobu Još gore Prašina čuva otiske Verno Za bolje dane Za bolje ljude Posle nas Mrvim jezik disanjem Da ne izgovorim jedno ime Ne mora svako da zna Da čuje Mnogo je i to što duša moja zna…

Čitaj dalje »

Odgovor


(Jedna skoro ljubavna priča) Voleo je da čita; sate je provodio u sigurnom svetu knjiga, daleko od svega što ga je okruživalo; daleko od onih čiji je on plod bio. Odlazio je u svet junaka, bežeći od sveta izgubljenih duša. Vremenom se poistovetio s njima i skoro da je uspeo da ne čuje tišinu oko sebe, koja je gušila jače…

Čitaj dalje »

Zagrljaj


Dan je bio prijatan, kakav se samo poželeti može. Dan koji primete samo oni koje neka opaka bolest iznenadi i otrezni opet po ko zna koji put. Otrezni tako što te veže za jedno mesto, natera da miruješ i razmišljaš do beskonačnosti i nazad. Sedela sam tako na jesenjem suncu u stolici za ljuljanje, žudeći za snagom koju će mi…

Čitaj dalje »