Tekstovi autora Svetlana Antić

Ne verujem ti više


To što si potpuno ubeđen da si uspeo da dođeš do mene i  ispreturaš moje emocije, i što u svojim očima rasteš, jer si složio rečenicu kojom si i sebe oduševio, ne znači da ti više verujem.  Ne znači da ti i drugi veruju, ali kao i ja, smatraju da je nepotrebno raspravljati se i ubeđivati, jer niko nije tako…

Čitaj dalje »

Opet se seliš?


Sakupila sam sve svoje stvari, uredno ih poređala u ogroman crveni kofer, u kojem su jedva uspele da stanu godine, i godine uspomena. Treba ga samo zatvoriti i krenuti. Opet se seliš? Čula sam tanak, stidljiv glas u svojoj glavi. Pažljivo ponavlja isto pitanje, po ko zna koji put. Ne sme glasno, ne sme da pritiska, jer može izazvati pucanje.…

Čitaj dalje »

Ljubav pod kontrolom


Puna sam negativnih emocija, noćima ne spavam trošeći svoje misli na ono što je moglo da bude, na sve lepe trenutke koji su pokvareni, uništeni karakterom, nedovoljnom kotrolom nad emocijama i reakcijama. U stalnoj sam borbi sa samom sobom, ali već je postalo jasno da pobeđuje ona druga ja, koja je oduvek bila svesna da je ljubav divno osećanje, koje…

Čitaj dalje »

Kako da znamo da li je neko zaista srećan pored nas


Posle mnogo godina razmišljanja o tome, shvatila sam da je pravi odgovor: “ NIKAKO”. Mi nikada nećemo sa sigurnošću znati da li je neko zaista srećan, ukoliko nam to sam ne kaže. Naše je da stvorimo situaciju, u kojoj će se ljudi oko nas osećati opušteno i bez straha moći da izraze svoja razmišljanja, zapažanja i prave emocije. Mi, sami,…

Čitaj dalje »

Utisci sa letovanja


Leto je na izmaku, još malo i možemo polako razmišljati o jeseni, starim obavezama i novim poduhvatima. Znam da svi stalno ponavljamo kako nam treba pet ili deset dana, nekome čak i ceo mesec, odmora od svega, da odemo negde daleko, da se opustimo, ne razmišljamo o stvarima koje su nas opterećivale, da obnovimo svoju energiju. Ako neko godišnje doba…

Čitaj dalje »

Ludo srce


Ne želim nikoga kraj sebe, ne zato što mi nije potreban, nego zato što se bojim. Eto, tako – lepo. Priznala sam i sad idemo dalje. Ne znam kako bi se nazvala ta fobija, verovatno ima neki medicinski naziv, ali nemam potrebu da ga saznam. Ako za to ne postoji neka tabletica koju mogu ubaciti sebi u grlo svakog jutra…

Čitaj dalje »