Tekstovi autora Svetlana Teodorović

Bojim se da sanjam


Bojim se da krenem na spavanje. Evo, kuvam već treću kafu nadajući se da ću, iako preumorna, uspeti još malo da odložim odlazak u krevet. Bojim se da ćeš me opet sačekati sklupčan s one druge strane razuma, zatvoren u podsvesti, spreman da napraviš haos u mojim mislima, da mi još jedan dan učiniš nepodnošljivim terajući me da razmišljam o…

Čitaj dalje »

Iskustvo ili naivnost?


Ljudi govore da bi bili jako srećni da zadrže životno iskustvo, a vrate mladost. Tako bi znali da se mudrije postave u raznim situacijama, bili bi manje povređeni, a možda bi uspeli da izvuku i veću korist za sebe. Možda sam naopaka osoba, ali ja to ne želim, čak smatram da bi mi to bila surova kazna. Zašto bih kvarila…

Čitaj dalje »

Površnost


Našli smo savršen način da funkcionišemo. Ti meni ne govoriš sve, a ja tebe ne slušam, u potpunosti, ni ono što mi govoriš. Ja ne zapitkujem, ne insistiram, čak ni onda kada je priča krajnje nelogična. Prihvatam samo ono što se uklapa  u sliku koju smo zajedno stvorili. Svako je srećan na svojoj strani sveta, svako daje od sebe samo…

Čitaj dalje »

Da svi zaćute


Kada bi svi na trenutak zaćutali, mnogi bi se osetili ogoljeno, nesnađeno. Svi oni koji se kriju iza praznih priča, komplikovanih, besmislenih rečenica, visokih tonova, ostali bi zbunjeni, izgubljeni. Ne bi se mogli, nikako, izdvojiti u tišine. A, navikli su na izdvajanje, navikli su na privlačenje pažnje svojim glasom, svojim isprekidanim rečenicama, kojima ne govore ništa, a smatraju da su…

Čitaj dalje »

Kad ljubav nije prioritet


Nekada si razmišljala o ljubavi. Stavljala si je na prvo mesto, radovala se svakom pozivu, skakala zbog svakog „volim te“, trnula zbog svakog dodira. Noćima nisi spavala misleći kako je divno imati takvog čoveka u životu, treptala okicama kad god je pričao nešto, punog srca. Ljubav je upravljala je tvojim mislima, nadanjima, razočarenjima i očekivanjima. Ali, danas… Danas je nešto…

Čitaj dalje »

Volim te, ali se lepše osećam bez tebe


Meni je ovo oduvek bilo nemoguće. Ljubav podrazumeva prisutnost, povezanost, deljenje dobra i zla. Kako onda mogu da te volim, a da te ne viđam, da ne razgovaramo, da ne želim da budeš u mojoj blizini? Da li onda to znači da sam pogrešno razumela ljubav tada, ili da sada mešam ljubav i uspomene? Verovatno, nemam pravi odgovor na ovo…

Čitaj dalje »