Tekstovi autora Svetlana Antić

Put koji nikuda ne vodi


Ponekad mi dođe da prestanem sa mozganjem, da presečem samo i sednem u prvi autobus koji vodi do tebe. Nedostajanje toliko izjeda, da počinjem da se gubim. Učini mi se da te čujem, pa se naglo okrenem na ulici i počnem da te tražim među prolaznicima. Nemoguće je da si tu, mnogo nas kilometara deli, a i nisi ti taj…

Čitaj dalje »

Veruješ li u čuda?


„Veruješ li u čuda?“ pitao me je iznenada. Samo sam viknula, oštro i brzo: „Ne“, na njegovo veliko, i moje još veće iznenađenje. Zbunio me je pitanjem. Počela sam da kolutam očima, totalno nesigurna u odgovor. Onda sam samo zaćutala i udubila se u sopstvene misli, pokušavajući da otklonim nelagodu izrečenog. Čekaj, da li ja stvarno mislim da čuda ne…

Čitaj dalje »

Poenta putovanja


Meni, iskreno, nije jasno kakvo je ovo doba u kome živimo. Da li zbog prestiža potenciramo razne stvari bez obzira na to koliko nam zaista znače ili nam je to samo izgovor  da ne mislimo već da samo radimo isto što i drugi. Sve češće čujem da treba što više putovati da bi shvatili smisao života. Čekaj, stani! Da li…

Čitaj dalje »

Ja nisam tvoja praktična žena


Ti vrlo dobro znaš da ja nisam tvoja praktična žena, to je bilo očigledno. Mislim, ako nisi ukapirao na osnovu toga što je naše zbližavanje počelo tako što sam ti iz kaputa otela vlašu sa vodkom, a ne tako što sam ti umesila neki kolač, onda sasvim sigurno na osnovu toga što kada sam prvi put puna volje i želje…

Čitaj dalje »

Susret s prošlošću


Davno je bilo kada smo se zadnji put sreli. Vreme je donelo i odnelo toliko toga, svašta pomešalo, uspavalo nas za neke stvari, probudilo za neke druge. Više ne sanjamo isto, ne okrećemo se za istim stvarima, ne pominjemo iste ljude, ne gledamo iste izloge, bojim se da je i opseg zajedničkih tema relativno mali. Glupo je bilo ne javiti…

Čitaj dalje »

Ćutanje


Nasmejala sam se i izdahnula. Umesto da budem tu gde jesam, bila sam daleko, izvan svega toga. Čujem ja, ali me ne dotiče. Ne osećam više ništa, samo mi je mučno što trošiš i moje i svoje vreme uzalud. Iz pristojnosti sedim tu i slušam te, ali ne vidim svrhu. Nikada se mi nećemo razumeti, probala sam, nije da nisam.…

Čitaj dalje »