Tekstovi autora Redakcija

Šta si ti meni uopšte?


Nedostajaće mi, možda, i naša ćutanja. Oni minuti između dveju rečenica kada se zagledaš negde kroz prozor, u oblake, u kišu, u nepoznate ljude što na autobuskoj stanici čekaju da najzad nekuda odu. Razmišljaš o nečemu o čemu smo do malopre govorili. Prevrćeš u glavi reči moje i svoje, slažeš ih u praznine, tražiš im neki lepši smisao. Ili, možda,…

Čitaj dalje »

Utopija


Našem prosečnom vozu potrebno je tri sata da pređe stotinak kilometara. Sasvim pristojno vreme da, zagledani kroz prozor, natenane preorete protekle događaje, okopate ih razmišljanjima i zalijete utiscima. U celini, bila je to jako lepa poseta. Samo sam jednom morala da se branim i pravdam zašto ne jedem meso. I jednom se prevarila da uđem u razgovor o braku i…

Čitaj dalje »

O izgubljenom vremenu, unutrašnjem miru i energetskim vampirima


Prekidam vezu i gledam u ekran. Razgovor završen. Trajanje: 50 minuta. 50 minuta vremena koje je otišlo u nepovrat. 50 minuta prežvakavanja stvari koje već previše dobro znamo, jer smo ih već dovoljno puta prežvakali; koje ne možemo da ispravimo, jer nismo mi ti koji su ih iskrivili. 50 minuta priča koje me se lično i ne tiču, a ako…

Čitaj dalje »

Kada zaboravim da sam muškarac


I tih par reči, Koje nalazim u sebi, Kada te sretnem, A koje nikada, Ne izgovorim.. Opsujem sebe, Svoj kukavičluk, Svaki put, Kada mi se to desi.. Kada zaboravim da sam muškarac.. I taj slabašan, Stidljiv korak, Koji napravim, Da te zagrlim, Ili poljubim, Svaki put kada te sretnem.. Kada zaboravim da sam muškarac.. Čuvam naše slike, U albumu tajni,…

Čitaj dalje »

Decembar


Miriše decembar na promrzle ruže Koje su zakasnile sa umiranjem I preko noći izgubile ljepotu i u starice se pretvorile Na ispucaloj zemlji slana je naslikala u zagrljaju nas Hladno mi je u čizmama iznad koljena Pa zamislim da je u svakom denu mojih čarapa Jedan dodir tvog vrelog daha I golica me po koljenima i penje se ka bedrima…

Čitaj dalje »

Shvatam


Došla je. Jednog neobičnog predvečerja, tiho se uvukla u svaku poru. Bila je tako snena, mila, ali posve nežna i lagana. Zračila je neopisivom lepotom, lepotom koja me je bolela da svestan bio nisam koliko zapravo uživam dok me boli. Dopustio sam joj da mi šapuće, hteo sam da znam za svaki skriveni strah, za sve što bi je ljutilo…

Čitaj dalje »