Bajke

Prišla je vratima. Oslušnula. Tišina. Polako je odškrinula vrata i kada je videla ćerku kako budna sedi na krevetu, ušla je u sobu.
“Budna si?”
“Mhm”, bez reči je odgovorila devojčica.
“Šta radiš?”
“Ništa. Sedim”, odgovorilo je sićušno dete sležući ramenima.
“Aha… Ne razgovaraš sa njim, sa dobrim čudovištem pod krevetom?”
“Ne”,kratko je odgovorilo maleno stvorenje sa kreveta.
“Zašto ne?”, upitala je majka iskreno začuđena.
“Zato što čudovišta pod krevetom ne postoje, a ja više nisam mala da bih verovala u bajke”, odgovorila je devojčica ozbiljnog lica.
Žena je ostala zatečena ovom izjavom svoje petogodišnje ćerkice. Ne znajući šta bi rekla, ćutala je.
“Mama?”, progovorilo je maleno stvorenje iz kreveta.
“Da, srećo?”, gotovo uskliknu majka srećna što je neprijatnoj tišini došao kraj.
“Hoće li se sad, kad sam ja velika, tata vratiti?”, tiho je upitala devojčica.
Majci je zastala knedla u grlu. Sada je žalila za onom neprijatnom tišinom od malopre.
“Ne znam, srećo. Možda…”, jedva je izustila.
Nakon toga su obe ćutale neko vreme, a zatim je majka ustala, spustila nežni poljubac u devojčicinu kosu i želeći joj laku noć, izašla iz sobe.
Tišina. Maleno stvorenje na krevetu je nemo sedelo i gledalo u mrak.
“Veruješ li da bi se zaista mogao vratiti?”, prekidajući tišinu je upitalo čudovište pod krevetom.
“Ne… Nisam više mala da bih verovala u bajke”, odgovorila je devojčica.


Autor: Miroslav Stojković ◊ Izvor fotografije: pinterest.com