Svako od nas ima neko svoje omiljeno mesto na koje se iznova i iznova uvek vraća. Neko mesto koje pripada samo njemu samom, neko koje ga čini da se oseća najslobodnijim, i najsrećnijim na svetu. Ono mesto koje budi u nama emocije kad god mu se vratimo, uvek nas čekajući raširenih ruku, spremno da nam da neke nove uspomene, neke nove lekcije i nove izazove. Pronašla sam i ja jedno takvo. Svi ga zapravo imamo, ali poneki čuvaju tu tajnu samo za sebe.

Ovog leta sam boravila u jednom od najposećenijih i najlepših gradova Evrope, Barseloni.

Barselona je jedan tradicionalan  grad koji čuva svoje poreklo i svoju istoriju i to je nešto što me je najviše privuklo i očaralo kada sam tamo došla. Sve te prelepe građevine, zgrade  različitih oblika i boja, počevši od onih savremenih pa sve  do onih koji za sobom čuvaju dugu istoriju nastanka. Od samog dolaska tamo osećala sam se kao kao stranac koji  je u neku ruku tamo oduvek pripadao na neki svojstven način. Uvek ljubazni i prijatni Španci su uvek bili tu da mi pomognu u onim trenucima kada sam bila izgubljena i  sama u nepoznatom gradu, ali nikad se nisam plašila. Nisam se plašila da svaki slobodan trenutak provedem sama šetajući gradom i obilazeći jednu ulicu za drugom. U tim trenucima valjda potisnete strah i u vama se probudi želja za avanturom, za nečim novim i neistraženim pa sve ono negativno potisnete duboko u sebe i osetite se čak i nekako srećno, jako i slobodno. To su trenuci kad zaboravite sve. Jedino što je važno je to da ste srećni, da poigrava mali osmejak na vašem licu koji vam daje do znanja da ništa nije bilo uzalud. Slobodni ste i to je jedino što vam je potrebno. Udišete  prijatan vazduh koji vam taj grad nudi, prepustite se samom sebi i stopite se sa svima oko vas. To je razlog zašto  se  tamo nikada nisam osetila drugačijom i stranom. Bilo je trenutaka kada bih ustuknula da upitam neku gospodju na ulici za putokaz ali ta briga bi nestala kada bi ona nakon mog obraćanja zastala, uputila blagi osmeh  i iskreno mi pomogla objašnjavajući mi put do kuće kao da je to nešto što radi svakog drugog dana. To su bili trenuci koji su mi davali snagu i veru u ljude, a pre svega veru u samu sebe. Od prvog dana sam se osećala kao da zapravo nikad nisam ni otišla iz njega davne 2010-te godine, kao da me je taj grad oduvek čekao i napokon me sačekao raširenih ruku baš tamo gde sam nekada davno stala.

Često me pitaju: „Kakva je hrana u Španiji?“ , ili „Šta Španci najviše jedu?“,  ja se  uvek samo blago nasmešim i svima iskreno kažem da je hrana u Španiji mnogo drugačija od onog kako sam je ja zamislila.

Raduje me činjenica da sam tamo rado probala sve njihove specijalitete iako sam sama po sebi osoba kojoj je teško da proba nešto novo makar kada je hrana u pitanju. Tamo sam se osećala dovoljno spremnom da probam sve pred sobom i to je nešto što me je dodatno promenilo tokom celokupnog mog boravka tamo. Španci kao i svi ostali narodi, pa kao i mi, imaju neke svoje rituale i običaje. U početku mi je bilo teško da se naviknem da jedem sve što i oni i da izbacim skoro sve sastojke koje sam ovde  redovno jela. Bilo je trenutaka kada sam se zaželela slatkiša i naših proizvoda ali te sitne muke bi svakim danom nestajale sve brže i brže iz mojih misli i na kraju sam postala deo tog  malog, porodičnog kolektiva. Svi ti običaji su se uvukli pod moju kožu svakim danom sve više i više dok me nisu potpuno obuzeli. To su bili trenuci u kojima sam upoznala sebe i shvatila da uvek možemo da promenimo navike čak i one koje za nas deluju nemoguće.

Nakon pola meseca boravka tamo već sam se osećala kao kod svoje kuće. Znala sam veći deo grada iako je to u neku ruku zaista teško jer je Barselona ogroman grad koji ima 10 opština koje su  veoma udaljene jedne od drugih. Linije metroa, tramvaja kao i gradskog prevoza su velika suprotnost u odnosu na Beograd. Tamo možete uzeti podzemni metro i za samo pet minuta doći iz jednog dela grada u drugi što me je nekako najviše obradovalo kada sam tamo došla. Velika prednost je bila što sam bila u dobrom delu grada pa sam do centra mogla da dodjem čak i pešaka sa  samo pola sata hoda. Volela sam da pešačim i svaki slobodan trenutak sam provodila u šetnji  i obilasku novih znamenitosti. Iako u Beogradu nemam običaj da šetam i obilazim neke meni nove krajeve  tamo sam tu naviklu stekla za jako kratko vreme i to je jedan od razloga zašto mi ovaj grad toliko nedostaje. U njemu sam se uvek osećala bezbedno i svakim danom sam upoznavala neke nove delove grada a svaki se činio lepšim od prethodnog. To je grad koji u sebi sadrži spoj tradicionalnog i modernog. Postoje mnogobrojne kulturne znamenitosti koje su očuvane nakon svih ovih godina počevši od velelepne Sagrada Familije pa sve do  zgrade opere i muzičke koncertne dvorane. Sve te a i mnoge druge znamenitosti su ostavile dubok trag u meni. Tamo sam možda i naučila da više cenim kulturu i umetnost. To su dve stvari koje po meni uvek idu jedna sa drugom i koje  predstavljaju oličenje jednog grada. Kada bi me neko pitao da li sam vreme više provodila u šopingu ili obilasku grada iskreno bih mu odgovorila da sam pored svih tih prelepih utvrđenja i zanimljivih muzeja uvek više birala njih, i sada bih učinila isto to.

barcelona-home com

Najlepše sećanje koje sam doživela tamo je bio dan kada sam sa jednim mladim Špancem od 23 godine išla u obilazak poznatog vidikovca  u Španiji zvanog Tibidabo. Sećam se da me je upitao šta mislim da  predstavlja taj naziv ali nisam znala da je reč o spoju latinske reči tibi i dabo što zapravo znači tebi dajem, odnosno tebi pružam. Ceo dan sam provela gledajući Barselonu u njenoj punoj veličini dok se daleko ispred mene pružalo more, i  pejzaž celog grada u meni je budio hiljadu i jednu emociju. Još veći utisak u tom danu bila je činjenica da sam prvi put sela na motor i iskusila čari vožnje motorom pored mora. Kada ljudi kažu da scene iz filmova ne postoje ja samo zatvorim oči i setim se tog adrenalina u krvi koji ključa u meni dok se vozim i vetra koji lagano struji dok se pored mene pruža beskrajno plavo more. To su trenuci kada zapravo osetite onu istinsku sreću i slobodu. Trenuci kad se osećate dovoljno jakim da osvojite ceo svet i srušite sve barijere pred vama.

Ako biste me pitali koji bi možda bio najteži trenutak mog boravka tamo možda bi se odlučila za  period kada sam živela sama tih poslednjih nedelju dana. Nikada nisam pomislila da ću tako mlada živeti sama u nekom gradu koji nije Beograd. U početku  mi je bilo teško da se naviknem da sama sebi spremam hranu, da svaki dan odlazim u kupovinu do obližnjeg marketa i da raspremam sve za sobom. Nisam se plašila  činjenice da sam sama i nezaštićena samo sam osećala veliku usamljenost koja bi ipak nestajala kada bih zatvorila vrata doma i krenula napolje u šetnju po ko zna koji put. Kasnije je usledio  i dan kada je bila fudbalska utakmica izmedju Barselone i Sevilje na Kamp Nou stadionu i kada sam po prvi put u životu  otišla na neku tako važnu utakmicu sa nivijačkom kapom Barselone. Sama po sebi jesam ljubitelj fudbala samo što nekako najviše pratim Špansku ligu i to je nešto što ću celog života pratiti sa istim žarom. Nikada neću zaboraviti tu fudbalsku atmosferu, ljude koji mirno sede oko mene i navijaju za svoj omiljeni klub. U trenutku kada je utakmica počela, kada su se reflektori upalili nisam mogla da verujem kako mi se jedna od najvećih želja zapravo ostvarila, Barselona je to veče pobedila sa tri prema nula.

fcbarcelona com

Mogu slobodno da kažem da je Barselona jedan od najlepših gradova Evrope. Grad koji ima neki svoj šarm, svoj duh i neku čudnu energiju. Tamo vam sve izgleda moguće, uvek se osećate živim i istinski zadovoljnim. Znajući da je more blizu vas i da uvek možete da otrčite do plaže i uživate u večernjem zalasku sunca dok ste svuda okruženi palmama budi  u vama neku neopisivu snagu. Možda je to grad u kojem se brzo živi ali svakako ta silina i energija vas guraju za korak dalje čineći vas da se osećate još jačim nego što ste bili do tad. Kada biste me pitali gde bih najpre otišla pored  ostatka celog sveta uvek bi odgovor bio isti. Uvek bih se vratila u taj katalonski grad i započela ponovo sve ispočetka.


piše: Katarina Konstantinović ◊ izvor fotografija: timeout.com, barcelona-home.com, travelandleisure.com, fcbarcelona.com