Bilo mi je žao sebe

Probudila sam se jutros ljuta na njega. Sve naše rasprave od sinoć stvarale su mi gadan osećaj u stomaku. On se ponašao kao da se ništa ne dešava. Kao da je sve potpuno normalno.

Želela sam da što pre odem iz stana da ne bi morali da razgovaramo. Samo sam se spakovala i pobegla bojeći se da neću izdržati još dugo da ništa ne pomenem.

Grozno mi je što smo se svađali. Užasno mi je što sam vikala i što sam imala utisak da mi namerno protivreči. Sve vreme sam u glavi prevrtala svaku njegovu reč. Tumačila, procenjivala, davala mu zakasnele odgovore, trudeći se da ih upamtim da bih sve rekla kad dođem kući.

Još više me je izluđivalo što se on ponašao kao da se ništa nije dogodilo. Svaka poruka normalna, nigde čak ni malo ljutnje i besa.

Više nisam bila sigurna da li je njemu sve to nebitno ili jednostavno zna da me nervira, pa namerno potencira.

Kada sam u glavi napravila koncept našeg sledećeg razgovora potrčala sam kući potpuno sigurna u sebe, spremna da sve to izbacim, dok me ne prođe i ne zaboravim.

Ušla sam u stan rušeći sve pred sobom. Složila sam najoštriji izraz lica, želeći da me shvati ozbiljno, želeći da posluša sve ono „pametno“ što sam imala za reći.

Ušla sam u sobu kao najgori razbojnik spremna da se obračunam.

Okrenuo se polako, ne obazirući se na moju odlučnost da započnem kavgu.

Osetila sam miris tek spremljene hrane, koji je počeo da me privlači. Sve je mirisalo i izgledalo kao dom. Ostala sam zbunjena.

A, on je bio potpuno opušten. Bio je srećan.

Par minuta sam samo stajala i posmatrala ga, pokušavajući da razumem.

Nisam znala kako da započnem svađu, kako da pokrenem jedan turoban razgovor kad sve izgleda tako savršeno.

Verovatno je primetio moju zbunjenost kada je prišao da me poljubi, pa se prosto zasmejao. Bio je to onaj osmeh kada ne znaš šta bi rekao, i sve ti zvuči glupo. Nisam ni ja izdržala da se ne nasmejem. Bes je odjednom krenuo da me popušta.

Ipak, nisam izdržala duže od pet minuta da ga ne pitam kako može da bude tako srećan, kako može da se ponaša i bolje od normalnog kada smo se sinoć tako svađali, da li je realno da ga to nije pogodilo.

Umesto da se objašnjava sa mnom prišao je do fioke i izvukao dve karte. Dok mi ih je pružao prošla me je jeza. Znala sam da su to karte za koncert na koji sam više od svega želela da idem, ali sam znala da nemam vremena da čekam u redu da ih kupim.

On je probao je da mi objasni da je za njega normalna stvar da se ne slažemo u svemu, ali da on ne želi da tome daje previše prostora u našem životu. Danas mu je bilo najbitnije da me usreći, ni o čemu drugom nije želeo da razmišlja.

On je ceo dan proveo čekajući da meni ispuni želju, a ja sam ceo dan provela razmišljajući kako da se obračunam sa njim.

Bilo mi je žao sebe.

Mogla sam samo da ga zagrlim i da mu na glas priznam da je mnogo pametniji od mene.


Izvor fotografije: www.pinterest.com


Ceca voli da analizira, objašnjava sebi postupke i ljude, i neprestano se trudi da razume svet oko sebe. Veruje u bajke i jednoroge, a boji se pomisli da nismo svi, bar pomalo, dobri. Smatra da su ljubav i prijateljstvo osnova sreće. Duboko emotivno i razmaženo biće, koje daje sve od sebe da se svakoga dana promeni nešto nabolje.