Boli me, Katarina

Boli me
Katarina
Što sam verovao
svim
Tvojim lažima
I što sam ti
dopustio
da me uveriš
u činjenicu
Da sam na neki
čudan način
Poseban
Da sam u tvojim
Očima
iskra
koja poput sunca
u proleće sja
Da sam ti dovoljan
A možda čak
I neophodan
Da lakše preguraš
I preboliš
nečiji odlazak.
Hvala ti
što si moju dobrotu
iskoristila
Katarina
što si mi zrno
lažne sreće
pružila
što si u jednom
momentu
uspela
da me nateraš
da poverujem
u hemiju
koja stoji
između nas
Što si me noćima
dovodila
do ludila
i što si odlučila
da me zauvek
obrišeš
iz života.
Želim ti
mnogo sreće
Katarina
samo zapamti
da je sudbina
obična kurva
koja ima
malo više
od jednog lica
i nadam se
da nećeš doživeti
da ti neko
nanese udarac
od koga
nećeš uspeti
da se oporaviš…


Autor: Mario Bačlija ◊ Izvor fotografije: wordpress.com