Buđenje

Budi se iz sna,

iz sna sa previše vrata

zamandaljenih i teških,

sa previše hodnika

što vode u ništa

i glasova što ganjaju kroz noć.

Ne mogu da sanjam ovaj san

jer više nije prijatno sanjati ga,

misli u sivom procepu

između snova i jave,

misli i budi se u znoju,

u krvi srca

što u ušima tutnji

poludelo i budno.

Noć je crvena, plava i crna,

a vazduh težak i trom.

S plafona tiho visi,

pod krevetom mirno leži

neznanje –

kako se isto tako,

slobodno i lako,

kako se iz života

probuditi kao iz sna.


Izvor fotografije: pixabay.com

Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom, pisanjem poezije i proze i stvaranjem šarenih kreacija od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude,  i nebo u svim njegovim varijantama.