Prelistavanje rubrike Kaleidoskop srca

U mislima


U mislima ti svake večeri Peglam košulju A jutrima ti nameštam kravatu I revere sakoa Posmatram te kako se budiš I kao dete se pravim da spavam Ne bi li me ti poljubio u kosu Pre nego što ustaneš iz kreveta A ja tebe ljubim na pragu I podsećam te da ne kasniš danas Jer te na ručku čekamo Tvoje…

Čitaj dalje »

Žena može da preživi sve


-Znači tako stoji stvar. I šta si ti rešila? – pitala sam, mada sam znala odgovor. -Da idem dole. Neka mi u oči kaže šta ima da mi kaže. Sedela je preko puta mene, jela svoj kolač i između zalogaja slagala slova u reči. Osmotrila sam stvari na stolu između nas: kolač od crne, kolač od bele čokolade, dve čaše…

Čitaj dalje »

Čudo


– Znaš šta ja mislim? – pitala ga je dok je prstima prelazila preko kontura njegovog lica. – Šta? – Da su te prevideli kada su brojali svetska čuda. – Ma je li? – negde na svom obrazu ulovio je njen dlan i poljubio ga. – Da, i sada pošto sam te ja našla, sada si moje lično čudo. Mislim,…

Čitaj dalje »

Koferi


-Vidim ja ti bi radije sad tri ispita polagala nego da ideš na dejt. – sedela je na krevetu u pidžami, listala kataloge ispunjene šminkom i pila svoju drugu kafu tog dana. Boginja. – Joj, se mnogo vidi da sam nervozna? – sela sam preko puta i kršila prste u krilu. – Pa ono, ne bi bilo loše da malo…

Čitaj dalje »

Došla je.


Došla je. Bilo je čudno videti je posle toliko vremena. Čudno videti kako se savršeno uklopila u maj u mom gradu. U gradu o kome je dosta slušala, gledala fotografije i zavidela mi što sam ovde rođen. Bio sam iznenađen što je vidim. Iznenađen, besan i bolno srećan. Besan što se nije javila. A bolelo je što je nakon svega…

Čitaj dalje »

Kliše


– Ej, moram do grada, znaš? Je l’ u redu da krenemo zajedno za nekih sat vremena? – Skroz. – I ono, nemoj ovo da pišeš, važi? – Mhm. – Super. Idem da nam skuvam čaj. Već duže vreme sam terala ove reči iz glave. One se pojave s vremena na vreme, postave jedno prosto pitanje i čekaju odgovor. A…

Čitaj dalje »