19 h – Šta radiš? Prosto pitam. – Sušim kosu, ti? – Mislim na tebe dok sušiš kosu. – Mislim i ja na tebe. – Želim da te vidim. – I ja želim da dođem, I želim da te zagrlim, Ali sam pizda jebena. – I ja sam I bled sam I ispucala su mi usta I čupav sam I…
Tog jutra se probudio sam u njenom krevetu što je za njega bilo neobično. Navikao je da ga dočeka kafa pored kreveta i ona koja bi ga poljubila, pa otišla u kuhinju da im spremi doručak. Našao ju je u kupatilu, tačnije u kadi. Sa knjigom u jednoj i cigaretom u drugoj ruci. Bio je prilično iznenađen, jer bi prezirala…
Pitam se nekad, zašto žene toliko vole da kupuju cipele. Pitam se to i kada ih sama kupujem. Ubeđujem sebe da treba da ih kupim, samo da bih ih kupila. Da ih imam onako, za tu i tu priliku. Ne za konkretno godišnje doba, ni da ih nosim svakoga dana. Prosto da ih imam, jer ne mogu bez njih. I…
S njim uvek putujem, daleko. Zadirem u očne duplje i zatičem Mesec u divljini. Onda maštam o našoj kući u Karlovcima. Onom ulazu, na kom je drveni stočić i na njemu lavanda. Milihbrot i dve staklene šoljice za čaj. Imamo psa. Potkrovlje i biblioteku. Suncokret u dvorištu. Ti imaš pčelinjak. A ja, vinograd. Tvoji prsti mirišu na med, a ja…
– Ne znam, stvarno. Nikad nisam mogao da procenim jesi li uragan ili leptir u uraganu. Znao sam samo da neće valjati ako te povredim. – povukao je dim i gledao negde napolje. Zagrizla sam svoju krofnu i promrmljala kroz zalogaj: – Realno, da si znao da sam leptir, bolelo bi te uvo da si me povredio. – Je l’…
– I gde si bila celog mog života da te ljubim? – Ne znam, mili. Ne znam ni sama. Imali su te neke svoje sitne radosti. Dok bi ležali ona bi njega mazila po obrazu, a on bi crtao putanje po njenim ramenima i vratu. Inače nije puno govorio, ali kada bi se tako dugo gledali, otkrivao bi joj misli…