Govorila mu je Da više ne spava Samo na jednoj strani Već po dijagonali kreveta Ne bi li tako spavala I na njegovoj i na svojoj polovini Volela je da kaže Da je onaj sivi džemper Koji je nosio one večeri Kada su se upoznali Zapravo njen Toliko njen Da treba da joj ga vrati Pri nekom sledećem susretu Nakon…
Iza nas su ostala zatvorena vrata tvoga stana i otvoren prozor kroz koji se uvlače godišnja doba. Zima koja te tjera da me tražiš na drugoj strani kreveta i ugriješ mi stopala. Proljeće zbog kojeg ti soba miriše na moj smijeh. Ljeto, koje nema kraj baš kao ni moja lutanja o kojima, krijući od sebe, razmišljaš. Jesen koja bi me…
U mislima ti svake večeri Peglam košulju A jutrima ti nameštam kravatu I revere sakoa Posmatram te kako se budiš I kao dete se pravim da spavam Ne bi li me ti poljubio u kosu Pre nego što ustaneš iz kreveta A ja tebe ljubim na pragu I podsećam te da ne kasniš danas Jer te na ručku čekamo Tvoje…
Nisi mi ti prvi, mili, koji ume sa rečima, pogledom i rukama. Nisi mi prvi napisao poruku, ni pismo, ni priču, ni pesmu. Nisi me prvi izveo na pivo, ni šarmirao dobrom večerom. Nisi me kupio sanjivom gitarom, ni plesom bez muzike, a i te viceve, na koje misliš da si me dobio, sve sam ih čula pre, stotinu puta.…
-Znači tako stoji stvar. I šta si ti rešila? – pitala sam, mada sam znala odgovor. -Da idem dole. Neka mi u oči kaže šta ima da mi kaže. Sedela je preko puta mene, jela svoj kolač i između zalogaja slagala slova u reči. Osmotrila sam stvari na stolu između nas: kolač od crne, kolač od bele čokolade, dve čaše…
Hej, bejb. Da, opet ja. Znaš, razmišljam nešto… Ja nikad nisam tražila nekog za, onako, da mi otvara vrata, pridržava kaput, prati me kući i proverava jesam li bezbedno stigla. Ja nikad nisam tražila nekog za porodični ručak, cveće za mamu, piće za tatu i idealan nedeljni ugođaj. Jer ne postoji idealan nedeljni ugođaj koji uključuje tatu i nalickanog mladića…