Nisi mi ti prvi, mili, koji ume sa rečima, pogledom i rukama. Nisi mi prvi napisao poruku, ni pismo, ni priču, ni pesmu. Nisi me prvi izveo na pivo, ni šarmirao dobrom večerom. Nisi me kupio sanjivom gitarom, ni plesom bez muzike, a i te viceve, na koje misliš da si me dobio, sve sam ih čula pre, stotinu puta.…
Hej, bejb. Da, opet ja. Znaš, razmišljam nešto… Ja nikad nisam tražila nekog za, onako, da mi otvara vrata, pridržava kaput, prati me kući i proverava jesam li bezbedno stigla. Ja nikad nisam tražila nekog za porodični ručak, cveće za mamu, piće za tatu i idealan nedeljni ugođaj. Jer ne postoji idealan nedeljni ugođaj koji uključuje tatu i nalickanog mladića…
– Gde ti je frajer? – Nema frajera. – Znao sam. – Ajde skloni se. – Ne, stvarno, stvarno sam znao. – Šta si stvarno, stvarno znao? – Pa da nema od toga ništa. Da bi ti imala frajera, mora i frajer tebe da ima. A ti se ne daš imati tek tako. – konstatovao je. – Znači, problem je…
– A što nama sve to mora da se dešava? – pitala je snuždeno. – Možda nam se samo vraća. – nasmejala sam se u naletu nemoći koja više nije imala načina da se ispolji. – Šta ima da nam se vrati? – negodovala je – Zaboga, šta ima tebi da se vrati? – Ne znam. Možda sam zapravo neko…
U nekom paralelnom univerzumu, jedan paralelni Ti stojiš tik ispred paralelne mene i govoriš mi, jasno i glasno, ili samo malo tiše: “Ti bi mogla biti ono što mi treba.” U nekom paralelnom univerzumu, kažeš mi da sam ja ono foliranje šefova da ti nije dobro i da ćeš dan provesti u krevetu. Ono planiranje planinarenja usred radne nedelje i…
Napolju je padao sneg. Pokazao mi je da uđem, zatvorio vrata za nama i rekao da moram da naučim da se zezam. Jer kad mi vrti kosu između prstiju, struk između dlanova i svet između galaksija, to se zezamo, rekao je. Dok ne stane sneg. U podne sa čajem koji ne podnosimo, popodne sa filmovima koje ne odgledamo, uveče sa…