– Marija, ja te volim! MARIJA, IDIOTE, JA TE VOLIM! Tako je urlao. Tik ispod mog prozora. U tri ujutru. Nisam bila Marija, ali Marija nije delovala kao da mari, pa sam rešila da ja dignem zadnjicu iz kreveta i odvučem se do prozora. Na trenutak sam pozavidela Mariji, al’ već u narednom postala sam svesna haotične muške prilike sa…
– Dodao sam te jer mi se sviđa kako se izražavaš. – rekao je, pojavivši se niotkuda – Hoćemo na pivo? – Izvini, al’ da sam izašla na pivo sa svakim strancem koji mi je rekao da mu se sviđa kako se izražavam, ja bih sad bila u anonimnim alkoholičarima. – odgovorila sam. – Ok. Razumem. – rekao je –…
Postoje te neke devojčice s kojima se jednostavno sporazumeš u dve reči kad je to neophodno. – Pivo, sad? – pitam. – Pivo, sad. – kaže. I to je dogovoreno. Nalazimo se petnaest minuta kasnije. – Jedan šejk. – kaže konobarici dok usnama pravi dobro poznatu “njam” facu. – Jedno pivo. – kažem ja trudeći se da ne pravim nikakvu…
– Je l’ misliš da žena može pogledom da zavede muškarca? – pitala je. – Ne znam. – zbunila sam se – Neka moćna ženska garant može. – Je l’ možeš ti? – Najbolje što ja mogu je da ga zovem na pivo i potrudim se da delujem normalno. Pa ako upali – upalilo. Nisam ti ja kapacitet za te…
Postoje te neke kafe na koje odeš samo da vidiš koliko su se ljudi prolepšali otkako ste se poslednji put videli. Sedela sam naspram njega, njegovog prejakog parfema i preslabih mogućnosti da se izrazi, ili, ne daj bože, ne slaže sa mnom. Povremeno bih nervozno bacila pogled na sat i lansirala misli u ko zna kom pravcu, daleko odatle. Jer…
– Hej, to je moja kifla! – Je l’ piše negde da je tvoja? – Ne piše, ali ja sam na redu. – Kako ti? Jesam lepo pitao mogu li ispred tebe? Žurim. – Jesi, ali nisam znala da ćeš hteti MOJU kiflu! – ‘Ajmo ponovo, GDE piše da je kifla tvoja? – Nigde. – Pa sad ću da je…