Prelistavanje rubrike Između korica

Pokušavam umrijeti


Pokušavam umrijeti, i oblacima su opala krila. Ali neće mene ta nesreća ni da me pogleda, i sve kao fina – pušta me da živim. Pokušavam nestati, i noć je prestala da me oplakuje. Nijedan trik da mi uspije, pa da vazduh i ja – postanemo isti. Pokušavam misli utišati, i vrijeme je odustalo od vječnosti. Ali ja sam i…

Čitaj dalje »

Naši dani dopisivanja


Dani dopisivanja u kojima je sve ostalo neizrečeno nedovršeno napola izgovoreno sada su bleda sećanja na ljubav kojoj smo sopstvenim sebičlukom omču oko vrata stavili na svirep i podmukao način je ubili i dve rastrojene izgubljene duše na večnu patnju osudili. Zaborav će možda potisnuti sve one duge šetnje novosadskim parkovima noći provedene uz čašu hladnog vina i zvuke starih…

Čitaj dalje »

Izgubljeni snovi


Skamenjena stojim na rubu ništavila Na odraz svih neispunjenih snova Koji postaju zrno peska Koje vetar raznosi u daleke predele, Pustare koje vapiju za slobodom, Pretvarajući se u zrno praha u vremenu Koje otkucava na tom oronulom sivom zidu Tik-tak. Iščezavajući u tom odrazu u ogledalu, Prekriveno maglom svih sitnih laži Umotanih u sarkofag Koji sadrži uspomene izgubljenih boja Crno-belih…

Čitaj dalje »

Spremanje za maskenbal


„Ujko, spremaš li se?!“, čuo se Milenin glas iz prizemlja.  „Spremam se!“, zagrmeo sam iz svog studija sedeći za računarom.  Nisam se spremao… Odlagao sam to spremanje celog dana. Maskenbal je večeras, ali ja nisam mogao da se nateram da budem uzbuđen povodom toga – bio sam prestravljen! Noćas sam sanjao sopstvenu smrt… Sanjao sam čoveka ogrnutog u senke kako…

Čitaj dalje »

Kao u magli


I samo jedna, kap da mi sklizne niz lice udavila bi me. I samo jedan pogled, da me sretne negde pokorio bi me. I samo jedan dodir, da slučajno osetim sagoreo bi me. I samo jedna istina, koju pretvaram u laž ubila bi me. Autor: Ceca Stanković Avakumović ◊ Izvor fotografije: pinterest.com

Čitaj dalje »

Poželjela je da ga upozna


Automobil je jurio. Njen otac je dodavao gas i oštro skretao, žureći da što prije stignu kući. Ona i brat su sjedili na zadnjem sjedištu, majka je spavala na prednjem, a kiša je padala i kapi su udarale o prozore automobila. Razmišljala je o svojim igračkama koje su, usnule na policama, strpljivo čekale da se ona vrati kući. Mislila je…

Čitaj dalje »