Prelistavanje rubrike Između korica

Obale ruku


Nežan osmeh zarobljen prema tebi, topla kafa na stolu i svetlost poraza- odgonetaju misao. Zarobljena dubina nepostojećeg sna, potonuli talas upliv praznine pijavice nemira. Godine besmisla maglenih slika; iz koga narasta kameni grad. Gde je tu ljubav? kada zaborav niče- dok starim a još sam mlad, trunkom svoje nevinosti. Harmonija zvuka upliv nežnosti- stih kojim trgujem, ruke preko obale- prekrivaju…

Čitaj dalje »

Jedna riječ – Višnja


U jednoj dremljivoj zgradi na periferiji uzavrelog grada, dvoje ljudi tintom razlijeva dušu po žednom papiru. Bisera Đ., sa svojih dvadesetak godina, sanja danju u potkrovlju. Isak A., zaturio po džepovima skoro sedamdeset, kuje snove noću u prizemlju. Pogledima se sreću tek ponekad. Gledaju se srcima natopljenim mastilom. Svake večeri, čim se prve zvijezde prenu iz sna, Bisera napušta stan…

Čitaj dalje »

Pljujem!


  Oduvek su me učili da ne vređam druge, Ne psujem, ne pljujem i ostale „kulturne“ stvari. I uvek sam se trudila da sve to ispoštujem… Sve do večeras!   A večeras tako snažno pljujem na sve tvoje Lažne zagrljaje, jeftine priče i preskupe laži! Snažno pljujem i na tvoju ljubav koju daješ na mrvicu, I na tvoje dodire koji…

Čitaj dalje »

Ako ikada odeš


Ako ikada odeš Unajmit ću advokata I tražiti starateljstvo nad našim uspomenama Sporazumno dogovoriti sa tobom da drugo lice dobiješ Platit ću najskupljeg estetskog hirurga Da kada te druga bude gledala ne vidi onog kojeg volim ja Da tuđi prsti ne unište moje otiske Na tvojim obrazima, čelu i usnama Da nakon nas ti kojeg volim nestaneš I neka traju…

Čitaj dalje »

Na dah od tebe


Godinama ne dišeš Ne dišem godinama Tišina je popila more Brod se utopio u nama Godinama Grlimo zamišljenu decu I slavimo im rođendane Godinama Hodamo ispod vode I nosimo kopno pod jezikom Godinama se pitamo Gde završavaju zagrljaji Кoje nikad nismo podelili Autor: Mile Lisica ◊ Izvor fotografije: psychlopaedia.org

Čitaj dalje »

Rat sa zaboravom


Nedeljno jutro, 9:30h, 2015. godina – septembar. Stojim ispred muzeja umetnosti u Firenci. Učinilo mi se da sam te videla, u beskrajnom redu nestrpljivih turista. U plavoj košulji na kocke, u raskopčanom crnom kaputu i sa istim onim osmehom na licu. Mogla sam da se zakunem da je to taj osmeh. Da je to ono dobro poznato lice. Da si…

Čitaj dalje »