Prelistavanje rubrike Između korica

Kreveti


Kreveti su arene gladijatora u borbi sa zvijerima, poljane na kojima su se vodile najveće bitke sa kopljima na konjima, zloglasni zatvori i sudnice, sobe panike i zatvorske samice, mađioničarev kovčeg bez ključa na dnu okeana, i nebo iznad Dunkirka, raj u kojem je otrgnuta jabuka, brdo Ida i Troja, Jeruzalem i naftna polja, brodovi sa crnim robovima, Bartolomejska noć,…

Čitaj dalje »

Nemoj da mi nudiš svet


I nemoj da mi nudiš svet nikada ni pod kojim uslovima imam svoj mali pun zvezda išaran najlepšim bojama bojama jeseni protkan najlepšim zvucima zvucima letnje kiše strane mog sveta iscrtane su mesečevim menama a strane sveta koji mi ti nudiš oslikane su lažima i obmanom moj svet je sinonim za čaj od maline za poslednje parče torte za tople…

Čitaj dalje »

Bajke


Prišla je vratima. Oslušnula. Tišina. Polako je odškrinula vrata i kada je videla ćerku kako budna sedi na krevetu, ušla je u sobu. “Budna si?” “Mhm”, bez reči je odgovorila devojčica. “Šta radiš?” “Ništa. Sedim”, odgovorilo je sićušno dete sležući ramenima. “Aha… Ne razgovaraš sa njim, sa dobrim čudovištem pod krevetom?” “Ne”,kratko je odgovorilo maleno stvorenje sa kreveta. “Zašto ne?”,…

Čitaj dalje »

Kad nekog nema


Kad nekog nema tamo gde je do juče bio, krišom mu tražiš stope u pesku i u prašini (a stope sakrije vetar). Kad neko ode negde otkud mu ne čuješ glasa, slušaš tišinu, ptice, i tužne vozove noćne, i mesto njega gledaš ulice, ljude, senke. Kad nekog nema tamo gde je do juče bio, plašiš se da se pitaš –…

Čitaj dalje »

Hoću li ikada obrijati bradu?


U vlastitoj bradi spremio sam serum smirenja zaplet dodira i ponešto topline. Malo prostora za tvoje dlanove. Onu klupu iz parka na kojoj smo sjedili zagrljeni i mnogo mnogo čuđenja… miris subote miris jastuka i tvog parfema svježinu zaljubljivanja dašak jeseni zraku sunčanih maštanja. Čuvam trenutak govora red prepun pridjeva slobodni stih i nešto soli koja me sašila. Nešto boli,…

Čitaj dalje »

Između hrabrosti i ludosti


Ja sam akrobata U visokim štiklama Hodam po tankoj žici Razapetoj između Ispravnog I onog najboljeg za mene Nedovoljno odlučna Da odaberem stranu Dovoljno prestravljena Od pogrešnih izbora Sposobna da balansiram Čitavog života. Ja sam akrobata Hodam po tankoj granici Izmedju hrabrosti i ludosti Jednom rukom Skidam najsjajniju Zvezdu sa neba Drugom rukom taktički Dodirujem dno Smejem se Želim da…

Čitaj dalje »