Prelistavanje rubrike Između korica

Stranci


Okej, stigao sam… Prvi… Iako sam bio gotovo siguran da ću kasniti. Moje „prokletstvo“ na delu – redovno kasnim, ali gotovo nikad ne zakasnim. Štaviše, na neki način sam i poranio. Nego, žurim… Verovatno bi trebalo da počnem od početka. Dobro, možda ne baš od početka, neću da pišem memoare, ali barem malo ranije, koji dan ranije, koju nedelju… Upoznali…

Čitaj dalje »

Želim…


  Želim da odemo u Pariz zajedno, pa da te po svim muzejima provodam zato što si rekao da hoćeš lud i nezaboravan provod, a umjetnost je koliko nezaboravna toliko i luda. Želim da odemo u Pariz zajedno, da odlutamo u neki zabačeni bar, pijemo sok od borovnice i pravimo se da je vino i da smo francusko plemstvo. Želim…

Čitaj dalje »

Negde na dnu srca


Negde na dnu umornoga srca jedna se morska vila vešto i spretno učaurila. Pomislićete da sam totalno skrenuo sa uma opčinjen bojom njenoga glasa i njenim krupnim nebeskim očima u koje komotno može da stane sva ovozemaljska poezija. ipak, poeziju je vešto skrivala u svojim malim rukama čuo sam da je moje stihove zavolela i da sam u njenim veselim…

Čitaj dalje »

Rajska žurka


Kad su se Gabriela i Venera vratili u Raj, dočekala ih je najveća žurka koju su tamo ikad videli. Muzika je treštala, a anđeli su pili, igrali i pevali na sav glas.  „Šta smo mi to propustili?“, upita Gabriela zbunjeno. Venera je slegao ramenima prelećući pogledom preko pripitih anđela u potrazi za odgovorom.  „Deco moja! Dobrodošli!“, muziku je nadjačao najmelodičniji…

Čitaj dalje »

Kajanje čuvam za kraj


Ja sam od onih koji kajanje uvek čuvaju za kraj! Za kraj dana, za kraj meseca, za kraj života… Ma, bilo čega, samo da dođe poslednje, da ga udaljim od sebe što više mogu jer – teško je. Znam, možda sam najveća kukavica koja postoji, ali neprestano odlažem taj trenutak kada ću se duboko zagledati u svoje odluke i silno…

Čitaj dalje »

05:43


  Miris tvog parfema još podrhtava svuda po sobi. Muzika tvog smijeha još ispunjava moje ušne školjke. Brajevo pismo tvojih ožiljaka još bridi pod mojim prstima. Spakovana torba više nije kraj vrata. Otišao si. Jer moraš da odeš. Jer moramo da budemo daleko. Da bi se vratio. Da bismo se voljeli još više. Srećan put. Čuvaj se. Autor: Milica Galić

Čitaj dalje »