Prelistavanje rubrike Između korica

Doviđenja


Pokušavam rečima da te zadržim. Da te oživim u stvarnosti, dok još ne postaneš nov i meni u nečem stran. U taj zagrljaj uložio si trideset i sedam kubnih centimetara sebe. Svo magličasto biće tvoje što je lebdelo u vazduhu, meni je pripalo. Direkt je umirio. Tvoj direkt  me retko smiruje. Ali bilo je na tren. Osećaj spokoja. Čini mi se…

Čitaj dalje »

Život i male smrti


U jednom od mojih poslednjih umiranja, dok sam se spremala da vaskrsnem, po prvi put pomislih, kako me čeka još mnogo umiranja, što je do zla boga naporno, a snage imam sve manje za takve poduhvate. Jednostavno sam prestala da umirem, to svakako i nije bila prava smrt ako me razumete. Tada sam zaista odlučila da živim! Zato vam kažem:…

Čitaj dalje »

Jedan od onih gradova


Pariz je jedan od onih gradova u kojem bismo potrajali violine bi nas opominjale tjerajući nas na ljubav i mrak bi dobio svoje lice i šarenilo zasigurno već na spomen sve odiše na rođendansko veselje dugih godina koje smo ostavili iza sebe netko drugi svojim je rukama obuhvatio tvoje tijelo noćas se osjeća u zraku ne pripisuj mi vrijeme samo…

Čitaj dalje »

Pripada mi oduzeto


Pripadnost su izmislili nevaljalci.   Kročili smo okovani u zaljubljenost. Nesvesni. Izgubljeni u onom drugom. Zaboravili smo sebe. To je milost. Zapitao se. Šta je to? Šta je dovraga to. Adrenalinski napad kada je ugleda tako prkosnu i taj ljubičasti karmin, opasno ga je radio. On je takav klinac. Tako mali i šmokljav. Svakim blenućem, svakim istrisanjem nervoze. I ona…

Čitaj dalje »

Knedla kao limun


Sjedim… Tamo gdje sve počinje, završava i traje. Spavam pod bedemima, onim koji gledaju u dubine. Ljube nebo, more i zemlju. Sve u isto vrijeme! Sanjam daleko, snažno i beskrajno. Gotovo bajkovito, onako kako mala djeca sanjaju dok crtaju svoj prvi slikarski rad. Dovoljno sam jaka da povjerujem kako ništa nije slučajno i da se nebo može dotaknuti samo ako…

Čitaj dalje »

Mrlja mastila


Tresem se. Kao breza na vetru. Drhtim. Ne mogu. Ne mogu da shvatim. Postoje trenuci koji traže isključivo prisustvo. Žele mene. Da me oslušne Tišina, šta imam da joj kažem. A ja. Ćutim. Pojela me je. Pa gleda. Sad samo osećam. Čemer. Ugalj u mom srcu. Zveri grizu moju kožu iznutra, a ona se polako cepa. Kroz sitne ranice tavori…

Čitaj dalje »