Prelistavanje rubrike Između korica

Porodična večera


U košulji neudobno zakopčanoj do grla, u nekim hlačama na peglu i kaišem kojeg sam jedino na svadbama nosio, nesigurnim se korakom penjem uz stepenice. Cipele se presijavaju i lupkaju u polumraku o betonske stepenike, disanje mi je nemirno, a u ruci šuška vrećica sa bombonjerom, sokom i nekom nasumično odabranom belgijskom čokoladom. Nisam skratio bradu, nisam začešljao jednu od onih pederskih…

Čitaj dalje »

Veličanstvena


Saplićem se o kablove U svojoj glavi. Trudim se Da se ne obesim Slučajno. Jutro. A, već je ponoć. Žut vetar u mojim ušima Nežno ruši. Lišće ‘pak Dokazuje Kako veličanstvena Smrt može da bude. Autor: Vladana Plavšić ◊ Izvor fotografije: pinterest.com Vladana PlavšićPokušava da uhvati kraj kruga.

Čitaj dalje »

Zatočena prolaznost


Opet odlaziš, kroz maglu sečeš vreme i ostavljaš me nepročitanu. Ne zovem te, idi, umem čekati. Sećanjem prolaznost sam zatočila tu negde u dubini mene tik uz tebe. Piše: Dijana Uherek Stevanović ◊ Izvor fotografije: youqueen.com Pokazivač Portal za kulturu, obrazovanje i priključenija.  

Čitaj dalje »

Poremetio si mi jesen, Bezimeni


Oktobar mi je uglavnom mir Topla melanholija Najlepše boje, one moje Miris pečenog kestenja Šuškavi zvuk opalog lišća I neka prijatna samoća Jednom sam ti rekla Da si godišnje doba Bio bi jesen I složio si se A nisam ni slutila Da ćeš baš moju jesen Potpuno promeniti Da će od tada Oktobar nositi samo tvoje boje Da će jedino…

Čitaj dalje »

Luckasta pesma o snosmetaču


Pusti me da spavam sama. Ne zaplići mi se u trepavice i iščupaj svoje prste iz mojih moždanih vijuga. I skini svoje mreže sa mojih snova. Pusti me da sanjam nebo paperjastih oblaka, i crvena polja makova na kojima nema tebe. Izvor fotografije: pixabay.com Dijana JelenkovPo struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom, pisanjem…

Čitaj dalje »

Strah


U jednoj kućici na’vrh Bistrika ćutke kraj prozora čekam prvi mrak. Misli mi nekakve teške, goropadne svaka mi zastaje navrh’ jezika pa se vrati u stomak i tamo struhne ne dajući ni sahat da odmorim dušu. Kroz mahalu, tačan k’o i svaki dan prije ovog korača jedan sarajevski pisac. Ruke svez’o na leđima, oborio glavu pa se onom kamenom kaldrmom…

Čitaj dalje »