Čuvam te

Čuvaš li još uvek
Moj lik na prozoru,
Cveće na pragu
I onu košulju u ormaru?

Čuvaš li još uvek
Onaj poljubac iza uha
Od kog se sva naježiš,
Snažno se uhvatiš za moje ruke
I ne puštaš?

Čuvaš li me na jastuku,
Peckanje moje brade na obrazu,
Usne na leđima,
Čuvaš li ruke na kukovima?

Ja tebe čuvam i danas.
Na ramenu tvoje čelo,
Pod nosem miris kose,
Na košulji trepavicu,
I jednu malu šaku u svojoj.

Osmehe ti čuvam u jednoj kutiji,
Kutiji punoj moje tebe.
Tvojih poljubaca,
Dodira,
Bosih stopala i smeđih uvojaka.

Čuvam te tako godinama,
I nosim svuda sa sobom.
Ponekad se ogolim
I tada te pokazujem svima.

Znaju da si tu
Kada sam neobrijan,
Bunovan i neočešljan,
Neispeglan i od nesanice sav pogužvan.

Znaju da si tu
U danima kada se u tebi izgubim,
Kada gorim i kunem što te nema,
I stiskam u pesnicu onaj tvoj zagrljaj
Što na dlanu već godinama drema.


Izvor fotografije: pinterest.com


Lidija retko kada govori o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. Obožava da se grli i da ljude oko sebe čini srećnima, na ovaj ili onaj način. U njenoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, voli, piše, peva i pleše.