Nedavno se na našim malim ekranima pojavila reklama edukativnog karaktera o bezbednosti dece na internetu. U toj reklami, devojčica, ili ok, devojka, u nekoj srednjoškolskoj dobi putem interneta komunicira sa nepoznatim likom sa kojim dogovara sastanak. I, ok, kako se dalje odvija priča pretpostaviću da znate…ili, ajde, pošto „niko“ ne gleda „televizor“, ukratko – sastaje se sa likom posle škole u nekom ćumezu, ona misli da je on sladak dečko, a on je ustvari neki matorac, pedofiličar, i onda mama i deda, Lane Gutović vide 20 h, male nema iz škole i nastaje frka panika… I to je kao jedan scenario (kako ne treba). Potom sleduje scenario u kojem mala ide sa mamom na sastanak, i manijak vidi to i ne pojavi se na dejtu (scenario kako treba).

I sve je to ok (u teoriji), i ja se slažem da su današnja deca pomalo debilna (to je bila jedna od poruka reklame, jel da?), i da ima manijaka i da treba na decu paziti… Ali, zaista, povesti mamu na dejt? I zaista, zar se današnje društvene mreže ne oslanjaju mahom na slike, vizuelno doba, selfiji, ovo-ono..?! A mala se, šta, kao dopisuje na Krstarici (za ove mlađe koji ne znaju, to je bilo u moje doba, jedan od prvih, možda ne prvih, ali najpopularnijih portala za dopisivanje koji je bio aktuelan tamo 2000-ih)?

Ne, pa ne mogu da progutam poentu. Ova reklama bi bila na mestu da je snimljena i puštena tamo neke ‘96-te, kada se internet pojavio u Srbiji. Nije bio Fejsa, Maj Spejsa i sličnih mreža, već su se ljudi dopisivali preko raznih nekih portala gde se identitet savršeno mogao sakriti, jer sem pisane reči sagovornika, ti o njemu nisi mogao samostalnim istraživanjem ništa doznati. A danas, gde sve funkcioniše po principu– slikaj, slikaj, kači, zaista mislim da ova priča o sastančenju na slepo ne pije vodu.

Ili, možda ja nisam skontala – oni se dopisuju putem javne mreže kao što je Fejsbuk, ali on je stavio lažne podatke, slike nekog portorikanskog lepotana. E pa, sestro slatka, rođena si sa telefonom u ruci a ne umeš da prepoznaš lažan profil, to je već druga stvar…

Ali, i sve da je tako – ona se nalazi sa njim u nekoj zabiti, mračnoj ulici. Pa čekaj, bre, gde ti živiš, zar ne znaš da je pravilo – da se nađemo kod „Konja“ (ili kod jahača Mihajla Obrenovića Kneza, da se ne uvrede istoričari)? Ako nisi iz Beograda, pa svaki grad ima svog „konja“. Pa i selo. Opštinu, trg, park. Neko totalno prometno mesto, centar zbivanja. Zašto bi uopšte pristajala na sastajanje na bilo kom sumnjivom mestu? Osim ako nisi planirala… A to ćeš već mami morati da objasniš.

I kad smo već kod mame, zaista?? Sa mamom na dejt? (Ponavljam se. Moram. Jbg. Izluđuje me.) Nije to pitanje blama. Kako mislite da ta deca sazru i postanu odgovorna ako mislite da ih držite pod staklenim zvonom? Dokle mislite tu decu da pratite na sastanke, da im spremate sobu, da urgirate za njih kod nastavnika, da im tražite posao, da im kupujete cigare…? Gde je poverenje? Ne verujete da su dovoljno odrasli, samostalni, odgovorni, pametni. Pa opametiće se baš ako od njih pravite debile…

Ja nemam decu i nisam najpametnija. Ali imam internet i preko njega sam upoznala više nepoznatih osoba. I gle čuda, živa sam i čitava se vratila kući (ponekad i do 20h). Zato imam prava da se obratim ljudima koji su osmislili ovu neadekvatnu reklamu. Ljudi, ova današnja deca su drugačija, ali nisu gluplja. Budite u toku sa vremenom, pratite šta se dešava, pitajte tu decu, ona će vam sama dati prave odgovore. Ne pravite ih debilima i počnite već jednom da im verujete. A zaštitićete ih jedino edukacijom. Počnite od sebe, najpre.

P.S. Dodatna poruka: Skinite se više sa Krstarice, batalite tu kofu sa sladoledom i izađite malo u prirodu, prošetajte. Upoznajte „Svet oko nas“. Tako se sada zove školski predmet koji se, u moje i u vaše vreme, zvao „Priroda i društvo“. Vreme je da prihvatite istinu – vremena se menjaju, manijaci ostaju isti, a deca su ukras i pamet sveta.


Piše: Milica Savković ◊ Izvor fotografije: invivomagazine.com

Pasionirani lenjivac istraživačkog duha. Stidljivi probijač leda. Nesuđeni psiholog, amater u pevanju i glumi. Modna kreatorka koja pozno spoznaje da čovek sam kreira svoj put. Voli pse, knjige, prirodu i intelektualne igrice. Živi u oblacima.