Da svi zaćute

Kada bi svi na trenutak zaćutali, mnogi bi se osetili ogoljeno, nesnađeno. Svi oni koji se kriju iza praznih priča, komplikovanih, besmislenih rečenica, visokih tonova, ostali bi zbunjeni, izgubljeni. Ne bi se mogli, nikako, izdvojiti u tišine. A, navikli su na izdvajanje, navikli su na privlačenje pažnje svojim glasom, svojim isprekidanim rečenicama, kojima ne govore ništa, a smatraju da su mnogo rekli.

Pričaju da si hrabar, zato što javno smeš reći neke stvari, ali hrabrost se ne zasniva samo na tome. Onda, kada ne bi mogao to istaći, videli bismo da živiš jedan manje-više kukavički život, gde ništa konkretno nisi sposoban uraditi, usprotiviti se ni svojim navikama, a kamoli drugima. Ali, nije to bitno.

Eto, govore o tebi da si pametna i mudra osoba. Tvoja inteligencija zasniva se na upotrebljenim stranim rečima, par citata, i prepričanim tuđim rečenicama. Ali, pametan si jer u društvu najglasnije govoriš o tome šta treba raditi i kako živeti, a pritom ništa od toga sam ne primenjuješ.

Kada bi svi zaćutali, osetio bi se kao mali miš koji nema gde da pobegne. Iz tebe bi isijavalo sve što nikada nisi bio i sve što nikada nećeš postati. Nestalo bi ono iza čega si se krio, zamutila bi se slika koju si stvorio.

Pošto se to nikada neće dogoditi, ti si siguran. Nemaš potrebu da bilo šta menjaš. Znaš da tako najbolje prolaziš i zašto bi se toga odricao.

A, na kraju, oni oko tebe to i vole. Ne bi ti imao toliko uspeha da ti nije dozvoljeno, da te za to nisu nagrađivali. Možda ti i ne veruju u potpunosti, ali im prija da te slušaju, ili su pak toliko nesigurni da ne mogu sami govoriti.

Takvi su ljudi na svakom koraku. Oni nas obrazuju, vaspitavaju i usmeravaju. Oni znaju sve o poslu, o pravim vrednostima, čak i o ljubavi. Oni nam morališu iz dana u dan, dok ostali ćute i rade kako misli da je najbolje.

Kada bi se ljudi samo cenili po delima, malo bi bilo cenjenih. Videli bismo da su reči bile te koje su ih uzdizale, dok su glasno govoreći o sebi i svojim uspesima, naširoko širili osećaj svoje nadmoći. Bez njih bismo videli, da osim priča i nemaju mnogo za ponuditi.

Činjenica je, da ljudi više ne gledaju ko si, nego koliko ubedljivo možeš govoriti o onome što bi svi mi trebalo da budemo.


Izvor fotografije: www.lactualite.com


Ceca voli da analizira, objašnjava sebi postupke i ljude, i neprestano se trudi da razume svet oko sebe. Veruje u bajke i jednoroge, a boji se pomisli da nismo svi, bar pomalo, dobri. Smatra da su ljubav i prijateljstvo osnova sreće. Duboko emotivno i razmaženo biće, koje daje sve od sebe da se svakoga dana promeni nešto nabolje.