Dođe i decembar. To je onaj dvanaesti i poslednji mesec u godini; mesec u kom bismo trebali sumirati utiske iz protekle i započeti planove za narednu godinu. Gde si bio, šta si radio? I najčešće se odgovara sebi: „Nigde, ništa.“  To nezadovoljstvo nam onda da lažan motiv da sledeće godine zapnemo, uradimo više, uradimo bolje, ispunimo planove, ispunimo snove… Nije li ta trka beskonačna?

Budimo iskreni sa sobom, nije baš – „nigde, ništa“. Uradilo se nešto. Nešto se započelo. Nešto se započelo i stalo. Nešto se započelo, stalo i nastaviće se. Nešto se obnovilo. Nešto, što je stagniralo, se pokrenulo. A nešto što je trajalo je prestalo. I to je sve u redu. Sve je to tok, ne samo jedne godine, već čitavog života.

Došao je decembar. Pao je prvi sneg. Winter is here. So what? Hajde, Decembru, ne budi tužan. Ko li te je samo slagao da je tvoja uloga da sediš sam i depresivan, utonuo u misli, dok se ostali zabavljaju? Ne veruješ mi? Eno, pogledaj: Januar se tovi, ne staje, Mart kopa sneg ne bi li našao visibabu, a Novembar i Februar te zovu da se grudvaš sa njima. Šta čekaš, ogrći šal i izlazi!


Izvor fotografije: pixabay.com

 

Pasionirani lenjivac istraživačkog duha. Stidljivi probijač leda. Nesuđeni psiholog, amater u pevanju i glumi. Modna kreatorka koja pozno spoznaje da čovek sam kreira svoj put. Voli pse, knjige, prirodu i intelektualne igrice. Živi u oblacima.