◊ Prevod i adaptacija: Dajana Lazarević ◊ Izvor: History Lists ◊


Priče o ljubavnicima, koji su verovali jedno u drugo i svoju ljubav, iako je ceo svet bio protiv njih, još uvek nas inspirišu i neretko, rastužuju. Dublja istraživanja najvećih ljubavnih priča u istoriji otkrivaju da su, uglavnom, poznati ljubavnici doživeli tragičan kraj. Oni nas, ipak, uče da je prava ljubav jača od svega drugog na svetu. I ljubav je to što su oni imali, a mi se nadamo da ćemo je pronaći jednog dana. Naravno, sa srećnijim krajem.

Paris i Jelena

Prema grškoj mitologiji, ljubav između Parisa i Jelene prouzrokovala je pad Troje. Priča počinje sa trojanskim princom Parisom, koji je izabran da odluči koja od triju boginja – Here, Atine i Afrodite – je najlepša. On je izabrao Afroditu, jer mu je obećala zauzvrat najlepšu ženu na svetu. A najlepša žena na svetu bila je Jelena od Sparte, koja je, ipak, bila udata za kralja Menelaja.

Nekoliko godina kasnije, Paris je otišao u Spartu i odveo Jelenu u Troju, što je bilo okidač za Trojanski rat. Paris je bio smrtno ranjen tokom pada Troje, dok se Jelena vratila svom mužu u Spartu.

Orfej i Euridika

Starogrčki mitski junak Orfej je najpoznatiji zbog svoje prelepe muzike, koja svakoga očara, čak i kamenje i divlje zveri. Ali, on je takođe poznat zbog svoje duboke ljubavi prema svojoj ženi Euridici. Kada je umrla od ujeda zmije, Orfej je odlučio da ode u Podzemni svet i vrati je nazad.

Svojom muzikom je začarao bogove Hada i oni su mu dozvolili da povede Euridiku sa sobom. Rekli su mu da ne gleda iza sebe, dok ne pobegnu iz Podzemnog sveta. Kada su stigli do vrata Hada, Orfej se okrenuo da vidi da li ga Euridika prati i ona je odmah nestala u svetu mrtvih.

Kleopatra i Marko Antonije

Ljubav između egipatske kraljice Kleopatre i Marka Antonija ušla je u istoriju zbog njihovog tragičnog kraja. Oboje su izvršili samoubistvo, nakon što su ih porazili Rimljani pod Oktavijanom (kasnije postaje Avgust), iako je Kleopatra oklevala.

Nakon samoubistva Marka Antonija (izbo je sebe posle primanja lažne vesti da je njegova ljubavnica mrtva), Kleopatra je pokušavala da pregovara sa Oktavijanom. Prema mnogim izvorima, ona se ubila dozvolivši zmiji otrovnici da je ujede, kada je shvatila da ne može da „zašarmira“ Oktavijana. Kažu da su Kleopatra i Marko Antonije zajedno sahranjeni, ali mesto njihove grobnice ostaje tajna.

Tristan i Izolda

Ljubavna priča Tristana i Izolde bila je popularizovana u 12. veku u Francuskoj. Smatra se da je inspirisana jednom starijom keltskom legendom. Postoji nekoliko verzija o preljubnicima, ali sve one manje ili više prate istu priču. Tristan i Izolda (koja je tada trebalo da se uda za Tristanovog ujaka kralja Marka) piju ljubavni napitak i ludo se zaljubljuju na svom putu do Kornvala. Izolda se udaje za kralja Marka, ali ljubavni napitak čini ljubavnike nemoćnim da odole jedno drugom. Oni nastavljaju svoju aferu, sve dok ih ne uhvati Izoldin muž.

Uspeli su da izbegnu smrt, ali Izolda je bila primorana da se vrati Marku. Tristan napušta Kornval i ženi se drugom ženom po imenu Izolda. Ali, kada je smrtno ranjen otrovnim kopljem, dozivao je samo svoju pravu ljubav. Priča se završava Tristanovim umiranjem od očaja, ubeđen da Izolda ne želi da dođe kod njega, a Izolda umire od tuge kada pronađe ljubavnika mrtvog.

Lanselot i Ginevra

Priča o Lanselotu i Ginevri deo je legende o kralju Arturu. Smatra se da je bila inspirisana ili nastala pod uticajem Tristana i Izolde. Kao i oni, Lanselot i Ginevra su bili preljubnici. Ginevra je udata za kralja Artura, koji poput kralja Marka u početku ne sumnja ništa. On konačno saznaje da mu je žena neverna od jednog od njegovih najodanijih vitezova. Vitezovi Okruglog stola se dele u dve grupe: jedni su uz Lanselota, drugi uz kralja Artura.

Posle nekoliko žestokih bitaka između dvojice muškaraca, Ginevra se vraća kralju Arturu, ali uništenje Vitezova Okruglog stola omogućava Mordredu da izazove Artura. Legendarni kralj ubija svog rivala, ali sam je smrtno ranjen. Ginevra, očajna zbog odgovornosti za uništenje Okruglog stola i sledeći Arturov pad, odlazi u manastir. Lanselot odlazi u isposničku ćeliju i konačno postaje sveštenik. Oboje su proveli ostatak života u kajanju.

Romeo i Julija

Verovatno jedna od najpoznatijih ljubavnih priča, koju je napisao proslavljeni engleski pesnik i dramaturg Vilijam Šekspir oko 1590-e. Šekspirova priča o tragičnoj ljubavi verovatno je bazirana na poemi Artura Bruka „Tragična priča Romea i Julije“, koja je objavljena 1560-ih. Kasnije se verovalo da je to engleski prevod romana italijanskog pisca Matea Bandela. Ali čak ni njegovi Romeo i Julija nisu originalni. Priča otkriva veliki uticaj antičkih tragičnih ljubavnih priča, a najsličnija je rimskoj priči o Piramu i Tizbi, čije se porodice preziru i sprečavaju ljubavnike da budu zajedno.

Kao što se Piram ubio, verujući da je Tizba mrtva, Romeo takođe izvršava samoubistvo greškom verujući da je Julija mrtva. Tizba prati svog ljubavnika u smrti, kada otkrije njegovo telo, što upravo radi i Julija kada pronađe Romea mrtvog. I Tizba i Julija se izbodu noževima, ali Romeo, nasuprot Piramu koji sebe proburazi mačem, popije otrov.

Šah Džahan i Mumtaz Mahal

Njihova imena su uglavnom nepoznata većini ljudi na zapadu, ali njihova ljubav je proizvela spomenik, koji je poznat širom sveta – Tadž Mahal. Šah Džahan i Mumtaz Mahal bili su mugmalski kraljevski par, koji je delio brak pun ljubavi, sve dok Mumtaz nije umrla rađajući četrnaesto dete. Šah Džahan je bio očajan zbog ženine smrti, pao je u duboku tugu, što se na njega odrazilo i emotivno i fizički. Ali, njegova tuga ga je inspirisala da sagradi jedan od najvećih svetskih remek – dela arhitekture, koji je služio kao grobnica njegove voljene žene.

044

Nedugo posle završetka Tadž Mahala, Šah se razboleo i tron je nasledio njegov najstariji sin. On je proveo ostatak života u kućnom zatvoru i sahranjen je pored svoje žene. Legenda kaže da je planirao da sagradi kopiju Tadž Mahala od crnog mermera, sa druge obale reke Jamuna, ali radovi nikada nisu počeli.

Napoleon i Džozefina

Veza između Napoleona i Džozefine, šest godina starije udovice sa dvoje dece, bila je turbulentna od samog početka. Samo dva dana posle njihovog venčanja, Napoleon je poveo vojsku u Italiju. Džozefina, koja je ostala u Parizu, ubrzo je počela aferu sa poručnikom Hipolitom Šarlom. Napoleon je bio veoma ljut, kada je saznao za ženinu neveru i ubrzo je i on započeo aferu. Nijedna više Džozefinina afera nije primećena, ali Napoleonova ljubav prema njoj više nije bila ista. I kada je postalo jasno da Džozefina ne može više da ima decu, Napoleon je odlučio da se razvede od nje.

054

Kasnije se oženio sa Marijom Lujzom iz Austrije, koja mu je rodila dugoočekivanog naslednika. Ali uprkos Džozefininom neverstvu, razvodu i novom braku, Napoleonove poslednje reči su bile: „Francusko, Vojsko, Glavo vojske, Džozefina.“

Aleksandar I Obrenović i Draga Mašin

Ljubav između srpskog kralja Aleksandra i Drage Mašin izgleda da je bila jača od njih samih. Veza između mladog kralja sa 12 godina starijom udovicom i dvorskom damom njegove majke uzdrmala je državu. Ali ništa nije moglo da zaustavi Aleksandra da se oženi Dragom i učini je kraljicom, čak ni njegova majka, koja je bila proterana iz zemlje zbog protivljenja braku.

Kada se konačno opozicija smirila, situacija za kraljevski par se naglo pogoršala, nakon skandala o lažnoj trudnoći. To je kasnije ozbiljno uzdrmalo internacionalnu reputaciju zemlje i navelo grupu vojnih oficira da počnu sa kovanjem zavere protiv kraljevskog para. A kada se proneo glas da će jedan od kraljičine omražene braće naslediti tron, zaverenici su odlučili da delaju. Godine 1903. grupa vojnih oficira je okupirala Kraljevsku palatu i ubila par.

Boni i Klajd

Boni i Klajd, ljubavnici i kriminalci, koji su putovali centralnim delom SAD-a, tokom Velike krize, ranije nisu smatrani romantičnim, kao što je to danas. Njihova banda je bila odgovorna za ubistva najmanje 9 policajaca i nekoliko civila. Nije sigurno kako se par upoznao, ali se veruje da je to bila ljubav na prvi pogled.

Kada su se Boni i Klajd upoznali (verovatno 1930-e), on je već imao kriminalni dosije, što očigledno nije smetalo Boni. Odlučila je da mu se pridruži u kriminalnim aktivnostima i ostala je sa njim do kraja. Opkolila ih je policija u Bienvil Parišu, Luizijani 1934. i oboje ubila. Par je želeo da budu sahranjeni zajedno, ali Bonina porodica to nije dozvolila.