Dosta ti je

Kažeš, dosta ti je
mog osmeha koji je, tako, bez razloga
uvek nacrtan na mom licu i
smeha koji ti je, odjednom, postao
bučan i nepodnošljiv.

Kažeš, dosta ti je,
mojih ruku oko tvog vrata i glave
naslonjene na tvoje rame.
Teški su ti, guše te, smetaju ti…
Ne prija ti, kažeš, više ni moj dodir…
Previše je nežan, previše te često dodirujem,
smeta ti boja mojih očiju, kažeš…
previše su tamne!

Kažeš da ti je dosta mog glasa tako
prodornog i nimalo ženstvenog.
Ne prija ti više ni miris moje kože, već
ti je previše ušao u pore… treba ti neki novi.
Smeta ti i moja kosa kada ti padne preko lica
i to kako koračam i način na koji se oblačim…

Dosta ti je svega, tek tako, bez razloga,
bez teških reči, samo ti je dosta!
I ne znaš ni zašto, ni kako, ni kad se
sve okrenulo natraške, znaš samo da ti je
dosta da ti je previše, sve znaš…
Samo razlog ne znaš!

Da, dosta ti je mene, jednom zauvek,
za sva vremena ti je dosta, ne možeš više,
ne želiš više, dosta ti je da me voliš, da me želiš,
dosta ti je da me lažeš i zato odlaziš!


Autor: Bojana Krkeljić ◊ Izvor fotografije: pixabay.com