Duša mi je mokra

Duša mi je mokra
promrzla
i prazna.
Jedne si večeri rekla
nije mi ništa.
Znao sam da si plakala
pa ipak, nisam bio u stanju
da upitam
zašto?
I nikada, do danas
nisam saznao razlog
tvojim suzama.
Jedne si večeri nestala
izronila, i isplovila
iz mog života
prepunog košmara
kao sirena iz mora
okruženog ajkulama.
Znao sam da si me volela
i da me možda
još uvek voliš
znao sam, da si otišla
jer si morala
nekako da me preboliš.
I uspećeš u tome
mrvice
proći će sve ovo
kroz par godina.
Ti ćeš se udati
decu ćeš rađati
živećeš život onako
kako ga baš ti
osmisliš.
A ja ću i tada
gladan i mokar
lutati ulicama gradova
i tražiti pramen
tvoje crne kose
ispunjavajući dušu
mirisima i slikama
i lagaću sebe danima
i noćima
slepo čekajući dan
tvog povratka
dan, koji posle noći
nikada neće ni doći.


Autor: Mario Bačlija ◊ Izvor fotografije: squarespace.com