Grad

Reci mi,
Gde je nestao onaj grad
U kom smo se voleli?
Ona zgrada gde sam ti pokazala
Goluba i golubicu kako se ljube.
Sećaš se?
Otvorila sam sve mape sveta da ga pronađem,
Nije zapisan ni na jednoj.
Znaš li da mi kažeš gde je sada?
Da još jednom odem tamo,
Da odem svojoj kući.
Našoj kući.
Jer tražim put već neko vreme,
A kao da stojim u mestu.
Znaš, biće dovoljno da ga samo ugledam
Da znam da je zaista postojao.
Jer što ga duže ne nalazim,
To više verujem da sam ga sanjala.
Da sam ga sanjala tako dugo
I poverovala da mu zidine nikada neće pasti,
Da se taj grad nikada neće srušiti.
Otimam se danima i noćima,
Odbijam da prihvatim taj grad kao jedan san
Iz kog sam se probudila
I posle koga ne umem da se snađem,
Jer ne znam na kom sam kontinentu
I po kom satu danas treba da računam vreme.
Jesi li ga stavio u džep i zaključao kapije?
Jesmo li ga zajedno srušili?
Gde je nestao onaj grad u kom smo se voleli?
Da dođem, iako ti više tamo ne stanuješ,
Da mu makar ruševine poljubim
I po ko zna koji put kažem da te volim.


Izvor fotografije: pinterest.com


Lidija retko kada govori o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. Obožava da se grli i da ljude oko sebe čini srećnima, na ovaj ili onaj način. U njenoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, voli, piše, peva i pleše.