Hor slavista jeste družina mladih entuzijasta, zaljubljenika u muziku, slovensku pesmu i kulturu. Svojim radom trude se da doprinesu očuvanju tradicije slovenskih naroda i da tu ljubav koju gaje prema pesmi i horskom druženju prenesu i na mlađe generacije koje dolaze. Danas, oni su hor koji broji 25 članova u svom punom sastavu, i koji opstaje punih deset godina. U nastavku možete pročitati kako je sve počelo, kako izgleda danas i šta su nam pripremili povodom svog predstojećeg koncerta za proslavu jubileja.

Kako je nastao hor? 

Počeci hora vezuju se za ustanovu Filološkog fakulteta u Beogradu. Osnivač i prvi dirigent hora je Aleksandra Matrusova, koja je te 2007. godine, kada je hor osnovan, tu radila kao lektor ruskog jezika. Prvi članovi hora, sa kojima je održana prva proba u martu pomenute godine, bili su studenti ruskog jezika, a kasnije su im se pridruživali studenti drugih katedri, kao i drugih fakulteta. U čitaonici katedre za slavistiku desetak studenata je imalo svoju prvu probu hora. Stidljivo su pevušili rusku pesmu „Konj“ slušajući pesmu sa laptopa i gledajući u note ispred sebe, što tiše da ne bi nešto pogrešili. Nakon toga, probe se su se održavale i pod okriljem Ruskog doma u Beogradu, i na fakultetu.

Aleksandra Matrusova nakon četiri godine odlazi iz Srbije i hor se suočava sa prvim teškim trenutkom – odlaskom nosioca ideje samog hora. Priznaju da je bilo teško zamisliti bilo koga u toj ulozi umesto Aleksandre, ali o razilaženju članova i gašenju hora nije bilo ni govora. Nakon nje, naredne četiri godine na čelu hora stajala je Mina Đurić, koju su članovi hora videli kao nekoga ko je talentovan, energičan i sposoban da vodi kolektiv. Prethodne dve godine, pa sve do danas, u toj ulozi se našla Ana Grujić, jedan od veterana hora, sa nadom da će u svakoj generaciji uvek biti nekog ko će biti spreman da preuzme vođstvo na sebe i produži rad i postojanje hora.

Iako su se kroz ovih 10 godina vođe, pa i sami članovi smenjivali, svi koji dođu bivaju prihvatani i poprimaju energiju koju čuva horsko jezgro.

Održala ih je horska ljubav, kako oni to vole da kažu, i ona ih umnogome karakteriše kao sastav i samo njihovo funkcionisanje na probama i nastupima. To je ljubav prema vrsti muzike koju izvode, ljubavi jednih prema drugima, njihova horska druženja van nastupa i proba i sve što su podelili za ovu jednu deceniju postojanja na koju su ponosni.

Svoje nastupe prestali su da broje nakon pedesetog, a čini im se da ih je bilo bezbroj. Izdvajaju nastup na Vidovdan u Novgorodu 2009. godine, nastup sa Minom Đurić u Sava Centru povodom 80. godišnjice Ruskog doma, kao i učešće na Danima slovenske pismenosti u Tveru 2013. godine.

Imali su tu čast da pevaju pod dirigentskom palicom velikih ruskih dirigenata, da slušaju i da pevaju zajedno sa velikim horovima, a posebna radost za Slaviste bio je nastup sa horom Valaamskog manastira, kao i odlazak na sveto ostrvo Valaam. I dan danas pamte 13. mart 2009. godine, kada im je Aleksandra Matrusova, na samom kraju njihovog koncerta, saopštila da putuju u Rusiju – Sankt Peterburg, Novgorod i Valaam.

Članovi i repertoar 

Za svoj sastav uglavnom biraju ljude po preporuci. Trude se da pronađu i osete sličnu energiju koju i oni gaje, jaku volju, želju, ali i odgovornost prema onome što se radi i stvara u njihovoj zajednici. Praktikuju da ih na nastupima bude minimum 15, ali su uspevali da uspešno izvedu nastupe i sa samo sedam članova!

Njihov repertoar je šarolik: tu su pesme slovenskih naroda, i preovladavaju ruske i srpske. Kod njih svako ima pravo da iznese svoju želju i mišljenje u vezi sa repertoarom, i uglavnom dele sličan ukus i znaju šta ko voli.

Oni koji vole kozačke pesme jesu momci. U njima se ogleda muška snaga i potpora hora, a nežne devojke umeju da iznesu emocije ljubavnih pesama.

Ono što je zanimljivo jeste da 90% članova hora nema muzičko obrazovanje, međutim oni su sjajni talenti i zaljubljenici u muziku, sa voljom i željom za napretkom i usavršavanjem. Ko kod njih dođe i kaže da nikada nije pevao, dobiće jedan odgovor, a to je: „Propevaćeš!“

Neki koji su se na početku držali stava da nikada nisu pevali i da inače ne pevaju, 2009. godine podstaknuti divnom energijom na Akademiji pravoslavne muzike izjavili su da će pevati i postati solisti što su danas i ostvarili.

Za ovih deset godina, hor je prolazio i kroz teške periode. Talas odrastanja, pronalaženja posla i rastanak od studentskih dana zahvatio ih je mahom u isto vreme. Tada su mnogi pauzirali sa probama i privikavali se na novi način života. Hor je tada osetio manjak ljudi, ali se održao i prihvatio ih pod svoje okrilje još jednom i ispunio želju da nadoknade propušteno.

Hor je veliki deo njihovih života. Neodvojiv i neraskidiv. Velika želja im je da traju decenijama, da proputuhu i nastave da prenose ljubav prema slovenskoj pesmi i snagu prijateljstva koju hor neguje i na druge generacije. Kroz sledećih deset godina vide pojačanje u obliku novih članova, na prvom mestu svojih potomaka, a kasnije i njihovih vršnjaka. Znaju da im slede komplikovane godine, zbog omladine koja tek treba da prođe kroz period sazrevanja, ali i zbog obaveza veterana hora. Međutim, ne plaši ih to, jer ih napred vodi ljubav prema onome što rade i osmeh koji je na licu kada izađu sa probe. Stvari koje se poslednje izgovaraju pred izlazak na scenu jesu „Osmeh!“, šale na koje se svi nasmeju, i večito pitanje: „Šta prvo pevamo?“ koje nikada ne izostaje. 🙂

Pozivamo vas na deseti rođendan Hora slavista!

Za svoj jubilej pripremili su nam divne stvari sa svog širokog repertoara i upoznavanje hora kroz malo reči, Raduju se što će tog dana ponovo ispred hora stati i njihov osnivač Aleksandra Matrusova. Rešili su da okupe sve nekadašnje članove i prijatelje hora. Nadaju se da će im stariji hor na koji se ugledaju, Hor slovenske pesme „Lučinuška“, pružiti podršku i zapevati sa njima, kao i odati im malo svoje tajne kako da što lakše gaze kroz svoje horske decenije.


28. aprila 2007. godine, ova družina je imala svoj prvi nastup u Čačku, a 28. aprila ove godine koncertom će obeležiti svojih deset godina postojanja. Za mesto održavanja koncerta odabrali su Ruski dom, u kome su načinjeni prvi ozbiljniji koraci hora, iz kog razloga tu ustanovu doživljavaju na veoma poseban način.
Nama ostaje da im poželimo sreću i pružimo podršku na njihovom putu ka sledećem jubileju!
Dobrodošli u  Ruski dom, 28. aprila u 19h!


Izvori fotografija: Julija Silina, Ljiljana Božović, privatna arhiva

 

Dežurna pričalica, pevačica i plesačica. Po struci profesor i prevodilac, u realnom svetu svašta nešto drugo: malo čupavica, malo Maza, malo Lunja, hronična gladnica. Obožava da se grli, da voli, i da ljude oko sebe čini srećnim na ovaj ili onaj način.