– Znaš nisi ti tako loša. U stvari, nisi loša uopšte, kul si devojka.
– Hm, hvala ti. Valjda. – nasmejem se i odgovorim malo začuđeno.
– Pa ne, nemoj pogrešno da me shvatiš, deluješ malo umišljeno.
Auuuuu.
– Izgledaš kao da nas sve gledaš sa visine i tako se ponašaš, uvek si suzdržana. Ali u stvari nisi takva. – kaže ona nasmejano.
– Aha. Pa nisam znala da tako delujem. Da budem iskrena, nikada i nisam razmišljala kako delujem drugima. Hvala ti, svakako.
– Ma ništa. Vidimo se na kafi ponekad, obavezno! Ćao! – poljubi me i ode.

Stojim na stanici, gledam je kako odlazi i zamislim se.
Vanja, zar tako deluješ?

Što se tiče likova koje ne gotivim, realno, i ne zanima me kako njima delujem. A i takvima stavim do znanja da ih baš ne mirišem. Ne volim ja tu ispraznu kvaziljubaznost i keženje. Prođi me se, čoveče.
Ali nisu svi takvi.
Do sada sam upoznala dosta finih osoba, za koje možda i ne bih volela da me posmatraju kao ta devojka.
Poruka: Ne sudite o knjizi po koricama.
Isto tako, nije sve onako kako izgleda.
Mnogo toga se krije ispod naizgled obične površine.
Samo treba ići malo dublje.

Ne sudite ljudima odmah.
Dajte im šansu da pokažu ko su.

Kako sam ovo lepo rekla.
Mogla bih i sama to da primenim.
Vanja, Vanja…

Obožavalac pasa, filmova, romana i prirode. Nekonvencionalni borac za pravdu, pomalo buntovnik, u duši sanjar. Najveći kritičar samoj sebi vođen parolom ‘postavljaj visoke ciljeve i daleko ćeš dogurati’. Nada se da će se čitaoci pronaći u bar nekom od njenih tekstova i da će uživati čitajući ih.