Kad ljubav nije prioritet

Nekada si razmišljala o ljubavi. Stavljala si je na prvo mesto, radovala se svakom pozivu, skakala zbog svakog „volim te“, trnula zbog svakog dodira. Noćima nisi spavala misleći kako je divno imati takvog čoveka u životu, treptala okicama kad god je pričao nešto, punog srca. Ljubav je upravljala je tvojim mislima, nadanjima, razočarenjima i očekivanjima.

Ali, danas… Danas je nešto drugačije.

Nisi više klinka, ne možeš trčati za njim, zajednički život zahteva od tebe mnogo više. Ljubav više nije najbitnija stavka tvog dana, ne razmišljaš o njoj, ne udubljuješ se, ne preuveličavaš. Moguće je da je zato što je imaš, pa, nekako ne vidiš valjan razlog da komplikuješ ono što je jednostavno.

Odjednom si sve počela da podrazumevaš. On, naravno zna da ga ti voliš! Nema potrebe da mu stalno govoriš koliko ti znači, jer nikada ne bi bila sa njim da nije tako. Ponosna si i presrećna zbog vas, ali suludo je to stalno pominjati. A, nekako i ne stižeš. Ne želiš to preko poruka, nema značaja, a uživo uvek imaš nešto pametnije da ispričaš. Prepuna si obaveza ili bi samo odmorila od istih.

Dan počinješ tako što svoje misli podrediš svakodnevnim dešavanjima, očekivanjima od samog života, ili od ljudi koji ti i ne pružaju neko zadovljstvo, ali koje moraš poštovati zbog nečega iz prošlosti, ili zbog zamišljenih potreba u budućnosti.

Vidiš da se polako udaljavate, ali stalno govoriš sebi da ćeš to od sutra promeniti.

I, umesto da ga počastiš doručkom i kafom u krevetu, ti se probudiš čupava i umorna od snova koji te muče, snova na koje uglavnom ne možeš da utičeš, ili otvaraš oči prepuna planova tražeći notes da sve zabeležiš.

Svakoga dana mu zalupiš vrata ispred nosa, želeći da ode što pre kako bi svoje obaveze na vreme ispunila i potpuno svesno ga guraš iz svog života, krijući se iza maske da je to sve zbog vas, ubeđujući sebe da je to poslednji put.

I, svakoga dana gledaš kako odlazi na posao željan tvoje nežnosti, tvog razumevanja i osmeha, i shvataš da si pogrešila tek kada pokunjen pređe prag. Onda, obećavaš sebi da ćeš ga dočekati nasmejana uz večeru i razgovor, trudeći se da nadomestiš ono što si preskočila ujutro. Ali, opet te uveče nađe ispred ogledala kako mažeš svoje kremice da bi bila spremna i sveža za sutrašnji dan, i kad te umorno pozdravi sa dobro veče ljubavi, zamoliš ga finim i umiljatim glasom da zatvori vrata kako te ne bi gledao takvu.

I, onda se posle godinu-dve pitaš, kako to da mu i van posla zvoni telefon bez prestanka, zašto se čudno smejulji dok čita poruke, zašto te više ne drži za ruku, kao nekada.

Kako god, odjednom osećaš da ti to nedostaje, da sve ostalo gubi na značaju, u poređenju sa njim. Svesna si šta se dogodilo,ali ne smeš to sebi da priznaš.

Počinješ da tražiš mnogo više od njega, i da mu odjednom sve pružaš, ali on nije prisutan. Govoriš mu da obrati pažnju na sve što si učinila za vas, i pokaže poštovanje prema tvom naporu, ali vidiš da on tome ne pridaje nikakav značaj.

I, dok pakuje svoje kofere vrištiš da te je iskoristio, i tebe i tvoju ljubav. Da nikada nije trebalo toliko da se trudiš, jer on to nije znao da ceni. Ističeš da je to uvek tako u životu. Kada za nekoga radiš sve, taj nikada ne ceni to.

Onda, kada je već otišao obećavaš sebi da se nikada više nećeš tako prevariti.

I, opet ne priznaješ sebi da sve što si radila, radila si za sebe i za druge, smatrajući da je poenta u tome da vam se svi dive, a ne u tome da se divite vašem životu, jer mnogo je lakše od sebe u životu napraviti žrtvu nego krivca.

Mnogo je lakše označiti muškarce kao prevarante, bezosećajna i nezahvalna bića, nego razmisliti o postojanju sujete i potrebe da imamo publiku za svoju sreću. Trudimo se da gradimo i radimo više nego što možemo da uživamo u tome, kontrolišemo svaki segment našeg života, umesto da ga živimo.


Izvor fotografije: www.inovasee.com


 

Ceca voli da analizira, objašnjava sebi postupke i ljude, i neprestano se trudi da razume svet oko sebe. Veruje u bajke i jednoroge, a boji se pomisli da nismo svi, bar pomalo, dobri. Smatra da su ljubav i prijateljstvo osnova sreće. Duboko emotivno i razmaženo biće, koje daje sve od sebe da se svakoga dana promeni nešto nabolje.