Kad nekog nema

Kad nekog nema tamo
gde je do juče bio,
krišom mu tražiš stope
u pesku i u prašini
(a stope sakrije vetar).

Kad neko ode negde
otkud mu ne čuješ glasa,
slušaš tišinu, ptice,
i tužne vozove noćne,
i mesto njega gledaš
ulice, ljude, senke.

Kad nekog nema tamo
gde je do juče bio,
plašiš se da se pitaš –
želiš li da se vrati tu
gde ti si sada,
želiš li da se vrati
i u prazninu sklizne;
ili je baš praznina
jedino
što si hteo.


Izvor fotografije: pexels.com


Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom, pisanjem poezije i proze i stvaranjem šarenih kreacija od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude,  i nebo u svim njegovim varijantama.