Bilo je nekako lakše kada ste bili mali i kada su vas starije bate i tete radoznalo pitale: „A šta ćeš ti da budeš kad porasteš?“ Shodno trenutnom raspoloženju i interesovanju, uvek ste imali spreman odgovor, potpuno oslobođen bilo kakvih ograničenja realnosti. Odlučno ste se izjašnjavali – postaćete pilot, vatrogasac, lekar, arheolog, pisac. A onda dođe vreme kada pitanja i odgovori više nisu igra, već odabir budućnosti. I često je baš to trenutak u kome nestaje svaka sigurnost pri davanju odgovora – jer postajete svesni da će vam zanimanje koje odaberete usmeriti čitav dalji životni tok. Nema univerzalnog pravila koje će vam sa sigurnošću pomoći da ne pogrešite pri izboru fakulteta, ali evo nekih saveta za koje se nadamo da će vam donekle olakšati nedoumice.

Prelistajte stare albume i spomenare.

Ovo možda zvuči šašavo i neozbiljno, ali ne može da škodi – naročito ako vas na samom kraju srednje škole obuzimaju nedoumice i nedostatak inspiracije za život. Ako ste kao dete znali čime želite da se bavite u životu, a sada ste nesigurni i neodlučni, zašto se ne biste posavetovali sa detetom u sebi? Možda ste zaboravili da ste nekada davno hteli da postanete učiteljica, naučnik ili bibliotekar. I možda vas baš uspomene navedu da se prisetite starih snova i razmislite o tome da ih ispunite. Dete ne razmišlja o budućnosti, o maloj plati i čekanju na birou – ono jednostavno poseže za onim što mu zaista privlači pažnju. Na vama je da pogledate da li vas je foto-aparat često hvatao kako jurite za fudbalskom loptom, ili imate gomilu starih fotografija na kojima prelistavate slikovnice, crtate voštanim bojicama ili pokušavate da umesite kolače do očiju umazani brašnom. Ovo vam verovatno neće momentalo dati siguran odgovor, ali može biti inspirativno i navesti vas da razmišljate u određenom pravcu.

Pitajte starije i iskusnije.

Nije naodmet posavetovati se sa ljudima koji studiraju neki od fakulteta koji vas zanimaju i iz prve ruke saznati nešto o materiji koja se tamo izučava, o ispitima i profesorima. Od studenata možete pokupiti mnogo iskustava i podataka na koje nećete naići u informatorima o nastavnom programu koje nude fakulteti, niti na njihovim prezentacijama na internetu. Ipak, sve što čujete primite sa rezervom – možete saznati kako je neki profesor strog i kako je kod njega nemoguće položiti ispit, a da vas pritom u ovo ubeđuje student koji jednostavno ne voli da uči i pokušava samo da se provuče. Dakle, skupljajte tuđa iskustva, ali nemojte im se prepuštati sa stoprocentnim poverenjem.

Krenite na put.

Ako u vašem gradu nema fakulteta, nađite društvo, sednite u voz ili autobus, i obiđite neko od mesta u kojima biste mogli ili želeli da studirate. Ako imate kod koga (a sigurno će se naći neka tetka ili baka koju niste videli godinama, a koja će vam rado ustupiti neki slobodan krevet na dva-tri dana), ostanite malo duže. Možda vam se čini kao nepotrebno trošenje vremena, ali može vam biti od velike koristi obilazak fakulteta između kojih se dvoumite. Najbolje je ako imate poznanike koji tamo već studiraju i mogu vas odvesti na neko od predavanja. Ako ih i nemate, predavanja su otvorenog tipa i niko vas neće izbaciti iz amfiteatra ako želite da im prisustvujete. Radi lakše orijentacije, pogledajte raspored – sigurno ga možete naći kako na sajtu fakulteta, tako i na nekoj od oglasnih tabli u hodnicima. Videćete da je mnogo drugačije kada se zaista nađete u masi studenata i zajedno sa njima pratite predavanje iz određene oblasti, nego kad o tome samo naslućujete iz tuđih priča. Neka će vas sigurno privući više od drugih – i bićete sigurniji šta biste mogli sa lakoćom da završite, a šta bi vas isuviše opteretilo ili vam jednostavno ne bi bilo zanimljivo.

A šta posle?

Večito pitanje – kako odabrati fakultet čija će vam diploma doneti sigurno zaposlenje i dobru platu, i kakav balans napraviti između upisivanja onoga što volite i onoga od čega ćete jednom moći da živite? Zaista dobrog odgovora na ovo pitanje nema. Ne možete gledati u budućnost (osim ako niste obdareni natprirodnim sposobnostima), i ne možete sa sigurnošću znati da li ćete se zaposliti čim uzmete diplomu, ili ćete na posao čekati godinama. Činjenica je da u današnje vreme najviše posla ima za programere, informatičare i svršene studente srodnih smerova. Ali je isto tako činjenica i da nema svrhe da upisujete informatiku ili elektroniku ako vas ovo nimalo ne zanima. I velika je verovatnoća da u takvoj situaciji ili zaglavite na nekom ispitu/godini, ili fakultet završite za nekih deset godina, premoreni i frustrirani. S druge strane, ako odlučite da upišete ono što zaista volite, dobro razmislite o tome kojim ćete se poslom nakon toga baviti – nije nemoguće da vas materija koja se na datom smeru izučava zaista privlači, ali da vam posao koji ćete ubuduće raditi jednostavno ne leži.

Tipičan primer: smatrate da ste umetnička duša, volite da čitate i pišete, zanima vas jezik, i odlučite da upišete srpski jezik i književnost. I tek na poslednjoj godini studija stižete do metodičkih predmeta koji vam napokon nabijaju na nos da će vaše pravo zanimanje najverovatnije biti predavač u osnovnoj ili srednjoj školi. Nije ono što ste želeli? Ne volite rad sa decom? Možda je o tome trebalo razmisliti na vreme. Dakle, sagledajte sve strane – želje i mogućnosti, blisku i dalju budućnost.

Nebo je granica.

Nemate dileme i sasvim ste sigurni šta želite da upišete, ali vas muči to što u vašem mestu nema fakulteta, morali biste da putujete ili živite u drugom gradu, ili smatrate da nećete moći da pokrijete troškove stanovanja. Ako zaista znate šta želite, ne ograničavajte se. Ne morate živeti raskošno – stanarina u studentskom domu i cene obroka u menzi uglavnom nisu nešto što je nemoguće finansijski izdržati; a ne zaboravite ni da možete konkurisati za stipendije, što će vam svakako mnogo olakšati preživljavanje za vreme studiranja. Naravno, sve ovo važi pod uslovom da ste na budžetu – a ako vas neki fakultet zaista iskreno privlači, dajte sve od sebe da „pocepate“ prijemni ispit.

Ne žurite.

Ako ste jedan od revnosnih đaka koji su završili gimnaziju opšteg smera u kojoj su bili zainteresovani za sve moguće predmete, velika je verovatnoća da ćete se po završetku srednje škole naći u konfuziji šta da upišete – jer nemoguće je upisati sve što vas zanima. Naravno, nije nemoguće da u ovakvu situaciju dospete i ako ste maturant bilo koje druge škole. Ako je jedino u šta ste sigurni to da ni u šta niste sigurni, razmislite o mogućnosti da pauzirate godinu. Ne, nije obavezno upisati fakultet odmah nakon završetka srednje škole, niti odluka da se pauzira obavezno znači da do fakulteta nikada nećete doći. Štaviše, možda je i korisno u međuvremenu malo odmoriti mozak. Smatrate li da će vam pauza pomoći da odlučite šta želite u životu, ne obazirite se na komentare okoline, kojih će verovatno biti podosta. Iskoristite slobodnu godinu da se opustite, ali i da fino razmislite o tome čime želite da se bavite. Posvetite se sebi – isprobavajte nove stvari, stičite nova znanja i veštine, okušajte se u nečemu što nikada ranije niste probali. Vremenom ćete uvideti šta vas najviše privlači i u kom pravcu su usmerena vaša interesovanja. Ko zna, možda otkrijete i skrivene talente za koje niste ni znali da ih imate, a koji vam mogu doneti uspeh u daljem životu i karijeri.

Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti; u stvarnom životu, pak, bavi se svakojakim kreativnim radom – piše, crta, prevodi, igra se novinara, stvara šarene kreacije od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude, i nebo u svim njegovim varijantama.