Kada te usamljenost uzme pod svoje

Kada te usamljenost uzme pod svoje
U zagrljaj će te stisnuti dok ne zaboli
Pa će stiskati polako, ali uporno
Čineći da se osećaš bespomoćno.
Doći će ti da vrištiš
Ali glasa će nestati u vazduhu
Samo ćeš očajno gledati oko sebe.
Kada te usamljenost uzme pod svoje
Najbolje je ne preduzimati ništa
Tako su mi rekli
Ali ja vam kažem drugo – zagrli i ti nju.
Zar bi grlila tako jako da i sama nije usamljena?
Zagrlite se i isplačite
Pa se uhvatite za ruke, i sa još zamagljenim rosnim očima, pođite.
Odbacite ćebe, toplu deku i mekani krevet,
Isključite društvene mreže,
Proverite da li ste ugasile šporet
Izađite
I zaključajte vrata.
Napolju će vaš stisak popustiti
Ali, kada te usamljenost uzme pod svoje
Znaćeš, da je ona jedina
Koja te nikada neće napustiti.


Izvor fotografije: pixabay.com


 

Pasionirani lenjivac istraživačkog duha. Kreativac sa diplomom. Nesuđeni psiholog. Voli pse, knjige, prirodu i intelektualne igrice. Boli je kada se ne čuva umetnost, kultura i planeta.