Na klupicama ispred doma naleće se na važne ljude. Buduće cimere ili cimerke koji su se tu sasvim slučajno zatekli; buduće simpatije, prolazne i trajne; buduće prijatelje, domske, fakultetske, i one za čitav život.

Klupice ispred doma služe da na njima sednete pored momka ili devojke koji nisu iz doma, pa ih portir ne pušta na uđu jer je dobrano prošla ponoć. A ostalo je toliko važnih i potpuno nebitnih tema o kojima baš te noći treba da se popriča, jer će reči možda izgubiti magiju ako prenoće i sačekaju sutra.

Na klupicama ispred doma u lepim prolećnim večerima sede one osobe koje baš, baš želite da vidite. Ako ne želite da one znaju da želite da ih vidite, špijunirate ih krišom kroz prozor; ako, pak, niste te sreće da imate prozor sa pogledom na klupice, ćaskanje uz šoljicu kafe na prozoru komšinice ili komšije prekoputa ima moć da vam otvori nove i lepše horizonte.

Klupice ispred doma su zborno mesto sa kojeg se kreće u svakodnevne i nesvakidašnje avanture: na klupici ispred doma okuplja se gladno društvo spremno za pohod na ručak u menzi; ovde se poslednji put proverava fali li nešto u rancu spremljenom da se vikendom ode na izlet; dele se čokoladice i kolačići pokupljeni u menzi; puši se ona poslednja cigareta pre dugo odlaganog odlaska u čitaonicu; sa klupice ispred doma polako ustaje simpatija koju vodite u dugu šetnju pored reke, sa nadom da će baš ta šetnja biti ona zaista važna.

Klupice ispred doma služe da se, godinama kasnije, s vremena na vreme na njima opet provede pokoje prijatno letnje veče. Onda kada novi klinci koji su zauzeli vaše domske sobe odu svojim kućama, i ostave ih usamljene i prazne. Služe da se na njima odmaraju dve limenke piva i dve kesice suncokreta, dok dva bivša domca raspredaju priče, samo njima bitne. Provuče se, kroz razgovor o poslu, o vezama, o ljudima, i poneka uspomena na lepa studentska vremena. Klupica ćuti i prima natrag u naručje limenku koja se na nju spušta po otpivenom gutljaju, sa kojim se povremeno proguta i pokoja reč. Ćuti i sluša, jer sve već vrlo dobro zna.


Izvor fotografije: www.lifeofpix.com


Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti; u stvarnom životu, pak, bavi se svakojakim kreativnim radom – piše, crta, prevodi, igra se novinara, stvara šarene kreacije od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude, i nebo u svim njegovim varijantama.