Tri babe vise u mojoj sobi.
Veče je prašnjavo, usitnjeno i brzo promiče.
Ne verujem Vremenu kada krenemo o godinama.
Smrt je tek ironija večnosti.

U crnu rupu utiču reke.
Nose ono što je bilo.
Ono što nije deo mene.
Negde u mozgu,
Podzemni rezeorvari čuvaju: kristalno čistu vodu, žabokrečinu, trulež, buđ, krv i
Tečne snove.

Na svetu nema
Tajne, istine, pravde.

Sve smo rekli u prvom redu
Zaboravili negde na 5. strani
Sad listamo unazad požutele stranice.

Širom otvorenih očiju, gledam
Tamne svice i noćne leptire
Igre vatre.
Vivaldijeve prolećne vile slušaju „Turski marš“.

Mumije su jutros ustale na levu nogu.
Neko je zalupio vrata frižidera.

Frankenštajn se konačno smeje.
Nakaze.


Autor: Vladana Plavšić ◊ Izvor fotografije: paper4pc.com