Kristina Đorđević, autorka blogova “Sparks of Beauty” i “Vegetarijanka u kuhinji”: “Inspiracija je u nama, treba je samo prepoznati”

Kristina Đorđević iz Niša završila je Filozofski fakultet u rodnom gradu i po struci je diplomirani filolog. Ipak, iako je veliki obožavalac i poštovalac književnosti, njena interesovanja protežu se i van oblasti pisane reči. Kristina voli da provodi vreme u kuhinji spremajući svakojake vegetarijanske specijalitete, a uživa i u traganju za kvalitetnim prirodnim kozmetičkim proizvodima. Iz ovih ljubavi nastala su dva bloga – “Sparks of Beauty” i “Vegetarijanka u kuhinji”, na kojima u proteklih par godina štošta zanimljivo mogu pronaći ljubitelji kulinarstva, kozmetike, ali i dobre knjige.

Kristina Đorđević je naš aktuelni outLOUDer, a o čemu smo sve razgovarali sa ovom kreativnom, vrednom i vedrom devojkom, pročitajte u nastavku. 🙂

Na blogu „Vegetarijanka u kuhinji“ često nas raduješ receptima i divnim fotografijama raznih đakonija iz tvoje kuhinje. Za one koji nisu upoznati sa ovim vegetarijanskim kulinarskim kutkom – kakvi se sve recepti ovde mogu naći, ali i koja je to hrana u čijem spremanju posebno uživaš?

Pre svega, hvala na lepim rečima. Na blogu se mogu naći vegetarijanski i veganski recepti. Zasada ima više ovih prvih, koji uključuju jaja, mleko i mlečne proizvode, ali se trudim da s vremena na vreme ponudim čitaocima i veganske, ili posne recepte. Ono što ja volim da jedem i da spremam, to se nalazi i na blogu. U poslednje vreme pokušavam da pronađem određene zamene za jaja, ili da kravlje mleko zamenim biljnim. Tako su nedavno nastali posni čokoladni mafini koji su dokaz da se bez jaja, sa vodom, može napraviti fantastičan kolač. Kao zamenu za mleko životinjskog porekla volim da upotrebljavam kokosovo mleko, koje se vrlo lako može napraviti kod kuće. To ću vam pokazati u jednom od narednih recepata.

Najviše uživam u pravljenju raznog peciva, slanog i slatkog, kao i hleba. Rad sa testom za mene je tako relaksirajući. Zaista uživam u tome. Obožavam miris i ukus toplog domaćeg peciva, tome teško odolevam!

Odakle ljubav prema kulinarstvu i kako si došla na ideju da napraviš blog koji će se baviti upravo receptima?

To ni meni još uvek nije jasno! 🙂 Do pre nekoliko godina kulinarstvo me uopšte nije privlačilo. A, onda sam završila fakultet i odjednom se stvorilo mnogo slobodnog vremena. Takođe, nekako baš u to vreme sam odlučila da izbacim meso iz ishrane (sa mesnim prerađevinama sam isto to učinila davno pre toga) i trebalo je tražiti neke nove recepte. Još nešto se u meni probudilo tada, a to je interesovanje za prirodnu kozmetiku. Sve se to tako poklopilo, te odlučih da napravim blog na kome ću pisati svoja iskustva sa prirodnom kozmetikom i recepte koje volim. Videla sam da to kuvanje i pečenje uopšte nije tako loše i da mi sasvim dobro ide.

Tu je kreativnost dozvoljena, čak i poželjna, i zato mi se posebno dopalo. Eto, tako je nastao blog Sparks of Beauty u martu 2016. godine, a nakon nekoliko meseci rešila sam da napravim poseban blog sa receptima – Vegetarijanka u kuhinji.

U čemu je draž spremanja hrane i šta, iz tvoje perspektive, propuštaju svi oni koji, u savremenom ubrzanom načinu života, više vole da usput prezalogaje nešto iz pekare/restorana/brze hrane nego da zasuku rukave i sami spreme svoje jelo?

Ah… Propuštaju mnogo! Jasno mi je da sada svi živimo ubrzano i da mnogi ljudi nemaju vremena ni da kod kuće natenane jedu, a kamoli da sami svakodnevno pripremaju hranu i da se kulinarstvu malo više posvete. Međutim, sve je stvar prioriteta. Ako zaista želite da nešto sebi spremite, naći ćete vremena za to. Postoji mnogo hrane koja se sprema brzo, a bude jako ukusna. Kao što sam već rekla, kuvanje/pečenje/mešenje… nam dozvoljava da izrazimo svoju kreativnost, kulinarstvo je zabavno! Kada steknete malo iskustva, postajete slobodni da eksperimentišete, da stvarate neke svoje recepte.

Uživate u samoj pripremi jela, u mirisima koji se šire kuhinjom, u tome što ste sami napravili nešto jako ukusno, a time obradovali i sebe i svoje ukućane, kao i svoje prijatelje. Znate koje ste sastojke upotrebili, sami ste ih birali, i znate šta jedete. A, samo ona hrana koja je spremljena kod kuće i sa radošću, ima onaj najvažniji sastojak od svih – ljubav. To se stvarno oseti, i to nije kliše.

Iako živimo u zemlji u kojoj je ishrana bogata mesom gotovo deo tradicije, vegetarijanstvo i veganstvo kao alternativa polako se uvlače i u navike ovdašnjih ljudi. Kakva su tvoja dosadašnja iskustva kada je u pitanju ovakav režim ishrane, ali i način života uopšte – kako utiče na tebe i tvoje zdravlje, kakva je ponuda ovakve hrane u gradu u kome živiš…?

Čini mi se da vegetarijanstvo i kod nas polako postaje nešto uobičajeno, mada i dalje ima onih koji ne razumeju kako to mogu da ne jedem meso. Veganstvo biva sve popularnije, kao i sirova ishrana, ali ima ljudi koji se tome okreću iz pomodarstva, tako da ne znam koliko mogu biti dosledni i istrajni u tome.

Ja nisam vegan, možda ću nekad u budućnosti preći na takvu vrstu ishrane. Do tada, konzumiram i mleko i jaja, mada i to u malim količinama. Uglavnom ih koristim u kolačima. Što se zdravstvenog aspekta tiče, nema tu nekih značajnih promena, zato što nikada nisam ni jela puno mesa, i sve je išlo nekako postepeno, promena nije nastupila naglo. Nisam to do sada spomenula, ali moja odluka da pređem na vegetarijansku ishranu prvenstveno je doneta iz etičkih razloga, ne iz zdravstvenih.

Što se ponude vegetarijanske i veganske hrane tiče, nisam baš upoznata sa tim, jer samo u izuzetnim situacijama jedem napolju, samo kad moram, iz nekog razloga. To obično bude neki integralni keks ili neke pločice i galete od ekspandiranog pirinča. Ali, kažem, to je zaista retko. Mislim da je ponuda ipak veća nego pre nekoliko godina, jer i potražnja za takvom hranom raste.

Kako bi odgovorila na često pitanje upućeno onima koji ne jedu meso – “pa šta zaboga jedeš?” 😀 Šta se sve može naći na trpezi jedne vegetarijanke?

Da, to pitanje često čujem. 🙂 Ljudi koji ga postavljaju obično ne znaju koliko je hrana bez mesa ukusna, i koliko vegetarijanska ishrana može biti raznovrsna. Ali, ni ne razumeju baš moju ljubav prema životinjama.

Nisam probirljiva kada je u pitanju povrće, tako da volim i boraniju, krompir, pasulj, naut (od koga često pravim humus i falafel), kupus… Posne punjene paprike su izvrsne, krompir se može spremati na nebrojeno načina, zatim je tu karfiol, pa moj omiljeni brokoli, spanać, blitva, kopriva… A uz to imate i mlečne proizvode i jaja, pa zar to nije obilje kombinacija?! Zatim, imamo voće, orašaste plodove, razne vrste žitarica, pečurke. Supe i čorbe od povrća su jako ukusne. Sada kreće sezona paradajza, krastavaca, paprika, kreće uživancija! Ah, da ne zaboravim i tikvice i plavi patlidžan! Da nabrajam još? 🙂

Planiram da ubuduće objavljujem više recepata za glavna jela, iako su oni meni potpuno obični i svakodnevni, ali ovako će ispasti da jedem samo testo i kolače. 😀 A, želim i da pokažem kako nam nije neophodno meso da bismo spremili kompletan i ukusan obrok.

Uređuješ i blog „Sparks of Beauty“, na kome nas upoznaješ sa raznovrsnim proizvodima koji se mogu podvesti pod kategoriju “prirodna kozmetika”. Na šta treba posebno obratiti pažnju pri ocenjivanju jednog kozmetičkog proizvoda na blogu i kako jedna ovakva recenzija treba da izgleda da bi čitaocima bila i zanimljiva i korisna?

Po mom mišljenju, kada se piše o nekom kozmetičkom proizvodu, važno je navesti njegov sastav, rok trajanja po otvaranju, cenu, prodajna mesta na kojima se može naći, zatim podatke o načinu upotrebe i reakcijama (željenim i neželjenim) na proizvod. Sve to može olakšati ljudima kupovinu i opredeljivanje za određeni proizvod. Takođe, smatram da recenzija ne bi trebalo da bude preopširna (mada, ja ponekad umem da se raspišem), niti suvoparna i dosadna, ali ni prekratka. Iako se ona temelji na subjektivnom mišljenju i ličnom iskustvu, svaka iskreno napisana recenzija može biti vrlo korisna čitaocima. Iskrenost je najvažnija!

Pošto smo utvrdili kako je nastala ljubav prema kulinarstvu, moramo da te pitamo i otkud interesovanje za prirodnu kozmetiku i sa kojim si idejama i ciljevima pokrenula ovaj blog?

Interesovanje za prirodnu kozmetiku se takođe javilo nenadano. Probala sam nekoliko proizvoda prirodne kozmetike, u isto vreme ,,slučajno” saznajem za neke blogove koji se bave tom temom, dolazim u kontakt sa divnom osobom koja stoji iza bloga Prirodna kozmetika, i uz njen podstrek u meni se javlja ideja da se i sama oprobam u pisanju bloga. Poželela sam da svoju dotadašnju kozmetiku zamenim prirodnom, a da ujedno svoja iskustva u vezi sa njom delim na blogu. To mi se učinilo kao nešto korisno i zanimljivo u isto vreme. Blog bi bio kutak gde će se razmenjivati mišljenja, utisci, saveti, ali bi i meni poslužio kao neka vrsta podsetnika. Čitaoci bi na njemu mogli da pronađu ono što ih zanima u vezi sa određenim proizvodima, olakšala bih im izbor pri kupovini, a ja bih imala detaljan pregled svih preparata koje sam koristila.

Puno znači kada pre odlaska u prodavnicu na internetu pročitate utiske drugih. Osim što kupovinu čini lakšom, to može i uštedeti novac. O prirodnoj kozmetici ima toliko toga da se uči, i ja sam još uvek na tom putu, ali, baš zahvaljujući blogu sam puno toga već i naučila. Mislim da je sve, zapravo, poteklo iz moje ljubavi prema prirodi i životinjama. Većina kozmetičkih proizvoda koje koristim su u skaldu sa prirodom: proizvođači su savesni i odgovorni kada je očuvanje prirode u pitanju, i ne testiraju svoje proizvode na životinjama. Sve u skladu sa prirodom, za očuvanje prirodne lepote. 🙂

Koliko je, po tvom mišljenju, nega kozmetičkim preparatima bitna i(li) presudna u održavanju mladog i zdravog izgleda, u postizanju i očuvanju lepote?

Jeste bitna, ali nije od presudnog značaja. Bar se meni tako čini. Ishrana, fizička aktivnost, stav prema životu i prema starenju, dobar san, zdrave navike, vedre misli, sve to može biti daleko važnije od kremica, gelova, maskica i raznih tretmana.

Naravno da se treba negovati, ali ne možemo se osloniti samo na ono što je spolja. Ako se loše hranimo, nismo fizički aktivni, loše spavamo, nervozni smo i napeti, i pri tome uporno odbijamo da preuzmemo odgovornost za sebe, naravno da će se to odraziti i na naš spoljašnji izgled. To ne treba maskirati puderima i šminkom. Nega počinje iznutra.

Koža (kao i kosa) treba da bude čista i nahranjena, a to je ujedno i stvar lične higijene. Dobar preparat za čišćenje, krema koja odgovara mom tipu kože, poneka maska i piling s vremena na vreme, to je sasvim dovoljno za negu lica. Nega tela i kose takođe ne iziskuje brdo preparata. Mislim da svako za sebe treba da pronađe ono što njemu odgovara. Može se desiti da nekome prirodna kozmetika ne prija, i ne može je koristiti po svaku cenu. Volim da istražujem i isprobavam razne proizvode, tražeći onaj koji mi najviše odgovara. Nega se razlikuje i u zavisnosti od godišnjeg doba, pa i na to treba obratiti pažnju. Kod mene na blogu može se naći veliki broj pristupačnih, a kvalitetnih proizvoda.

Lično smatram da nega prirodnom kozmetikom na duže staze doprinosi lepoti i kvalitetu kože i kose, a, znajući da koža upija bar deo onoga što na nju nanesemo, moj izbor će radije biti prirodni sastojci koji nisu štetni. Ima i prirodna kozmetika nekih nedostataka, ali oni su neznatni u odnosu na sve ono što je kod nje dobro. Ipak, moj izbor ne čine u potpunosti prirodni proizvodi, ali oni svakako čine većinu. Umem da odstupim od prirodne kozmetike ukoliko primetim da mi nešto drugo više prija. Kao što sam već spomenula, ne mogu ni svi proizvodi prirodne kozmetike biti kod svakoga učinkoviti,  kao što je to slučaj i sa konvencionalnom kozmetikom.

Na blogu možete videti da više pažnje pridajem nezi kože nego dekorativnoj kozmetici, jer smatram da je prirodna lepota jedina prava. Samo je možemo istaći, ali šminkanje do neprepoznavanja koje se danas često viđa, uopšte nije po mom ukusu. Nadam se da će devojčice i devojke shvatiti koliko su lepše bez gomile šminke na svom licu.

Prirodna kozmetika, i to ona koja nastaje u domaćoj radinosti, od sastojaka “iz kuhinje”, postaje sve popularnija. Da li si se možda, pored pisanja na ovu temu, okušala i u izradi nekog kozmetičkog preparata, ili imaš želju da to probaš u budućnosti?

Sem nekih maskica za lice i kosu, nisam ništa drugo pravila. Zasada nemam u planu tako nešto. Ima dosta proizvođača prirodne kozmetike koji to rade sjajno, oslanjam se na njih.

Blogovi koje vodiš obiluju prelepim i maštovitim fotografijima, koje su tvoje autorsko delo. Koliko, po tvom mišljenju, dobre fotografije privlače ljude da se zainteresuju za same tekstove?

Mene umeju da privuku, volim da vidim lepu fotografiju, da vidim da se neko potrudio oko nje i da to što radi – radi sa ljubavlju. Odličan tekst može proći potpuno nezapaženo ukoliko ga prate loše fotografije. Kada one deluju neuredno i napravljeno bez volje, uglavnom ni ne dođem do kraja teksta koji ide uz njih. Nekad je bolje ne staviti nikakvu fotografiju, ukoliko nije neophodna, nego neku jako lošu.

Zato se i ja trudim, i težim ka tome da mi fotografije budu sve bolje i bolje. Vežbam, učim, i napredak se vidi. Ne mogu da očajavam što nemam profesionalnu opremu za fotografisanje,  već izvlačim najviše što mogu od onoga što imam. Kasnije ih samo malo obradim u nekom najjednostavnijem programu. Mnogi prijatelji i poznanici su me pitali čime fotografišem i iznenadili se kada sam im rekla da je to najobičniji foto-aparat od 6 megapiksela, star preko deset godina, i sa vrlo skromnim mogućnostima. To je dokaz da vežbom i trudom sve može da se postigne.

Dobra fotografija mi je važna i kod hrane i kod kozmetike. Najvažnije je da je čista, jasna i lepo osvetljena. Kada je hrana u pitanju, da se vidi njena tekstura, da deluje privlačno tako da poželite da je zgrabite sa ekrana. Treba se obratiti pažnja i na kompoziciju fotografije. Sve se to uči i stalno vežba i usavršava. Kada uporedim svoje fotografije sa početka blogovanja i ove sada, napredak je očigledan. Ali, i ovo je daleko od onoga čemu težim.

Da li se baviš fotografijom i izvan oblasti uređivanja blogova (ne mogu da kažem “za svoju dušu”, pošto je očigledno da i blogove uređuješ sa mnogo duše 🙂 ), i šta se najčešće nalazi pred tvojim objektivom?

Sada najčešće fotografišem za blogove, ali jako volim i da izađem napolje i zabeležim razne lepote oko sebe. Priroda je uvek tako inspiritavna! Pred objektivom se često nalazi cveće, drveće, kapi kiše, razne bubice i životinjice, oblaci različitih oblika, moj pas Leo, a nekad i ja sama. 😀

Koliko ti je vođenje blogova pomoglo da se povežeš sa ljudima sličnih interesovanja i da proširiš razmenu ideja i iskustava, i da li je i kakve promene “blogovanje” unelo u tvoj život uopšte?

Upoznala sam puno divnih osoba koje se takođe bave pisanjem blogova, ali i nekoliko čitalaca koji verno prate ono što radim. Kada kažem ,,upoznala” mislim na ova virtuelna poznanstva, ali se nadam da ću bar neke od njih upoznati i uživo. To su devojke i žene iz Srbije, ali i iz susednih zemalja.

Prelepo je kada dobijate podršku od ljudi koje čak lično i ne poznajete, koji se bave istim onim što i vi, a pri tome nisu zavidni niti sujetni, već žele da pomognu, daju savet, pohvale kad im se nešto svidi. U kontaktu smo, i kao da se znamo baš dugo, takav je naš odnos. To je jedna od sjajnih stvari koje blogovanje donosi.

Promenilo se to što nemam slobodan dan. Iako nisam stvarno zaposlena, radim više nego da jesam, jer, i kada ne radim ništa konkretno, onda razmišljam o onome što tek treba da uradim. Blogove nosim svuda sa sobom. 🙂 Nekad kažem da hoću da odmorim od toga, pa odredim nekoliko dana kada neću ništa raditi u vezi sa blogovima, a onda mi baš tada na um dođu sjajne ideje i odmah se bacam na posao, shvatajući, zapravo, da mene to ni ne umara i da nema razloga da odmaram od nečega u čemu uživam.

Čitaoci outLOUD magazina s vremena na vreme imaju priliku da uživaju u tvojim literarnim preporukama, koje si izvorno počela da objavljuješ na blogu “Sparks of Beauty”. Koji pisci, knjige i književni žanrovi su ti posebno dragi, i možeš li da navedeš nekoliko naslova koje bi svakome preporučila da pročita?

Da, sa pisanjem recenzija knjiga počela sam prošle godine. Nisam krenula sa tim odeljkom tako što bih pisala o ranije pročitanim, omiljenim knjigama, već sa nekim za mene novim. Inače, čitam Tolstoja, Dostojevskog, Selimovića, zatim Trejsi Ševalije, sestre Bronte, Džejn Ostin; od savremenih Paola Koelja, Ivana Tokina… Zatim su tu pesnici: Rabindranat Tagore, Pablo Neruda, Žak Prever, takođe i Desanka Maksimović, Matija Bećković, Mika Antić, Pero Zubac. Ima tu još dosta pisaca, ali da ne nabrajam sada sve.

Volim romane koji su zasnovani na istinitim događajima, a koji opisuju živote umetnika. Tu bih izdvojila roman o Vinsentu van Gogu – ,,Žudnja za životom”, pisac je Irving Stoun. Zatim, ,,Rodenova ljubavnica” – Heder Veb, ,,Udati se za Mocarta” – Stefani Kauel. Tokinove knjige ,,Najnormalniji čovek na svetu” i ,,Molekuli” su mi se jako dopale, kao i ,,Komo” Srđana Valjarevića. Na spisku želja mi je i Tokinova nova knjiga – ,,Pas” koju jedva čekam da čitam.

Volim i knjige za decu, to znaju oni koji me prate na blogu Sparks of Beauty. Tu bih izdvojila knjigu ,,Leto kada sam naučila da letim” Jasminke Petrović i ,,Princ od papira” Vladislave Vojnović. Takođe, na mene je veliki utisak ostavio roman ,,Umetnost vožnje po kiši” Garta Stajna. Eto, to je nešto od onoga što sam u skorije pročitala i što bih preporučila, a čega sam se sada setila. Sigurno će mi po objavljivanju ovog intervjua pasti na pamet još mnogo naslova. Naravno, neprolazni ,,Mali princ” koji treba da se pročita bar 10 puta u životu. 🙂 Tako majušna knjiga u sebi skriva velike tajne i govori nam šta je zaista važno.

Pored ovoga, pažnju mi trenutno okupiraju i knjige namenjene ličnom razvoju. Smatram ih veoma bitnim i korisnim, samo treba biti pažljiv pri odabiru autora. 🙂 Preporučila bih je onima koji žele da obogate svoj život i nauče da istinski uživaju u njemu. Mislim da svakome u život prava knjiga dođe u pravo vreme, treba samo biti spreman za nju i dočekati je sa ljubavlju. Možda ni ne biramo mi njih, već one izaberu nas.

Šta je za tebe “dobra knjiga” i šta očekuješ od književnog dela koje će zaslužiti da o njemu pišeš i preporučiš ga drugima?

Knjiga mora da zrači iskrenošću, dobrotom, ljubavlju. Da predstavlja produkt inspiracije, a ne da izgleda kao da je pisana na silu, samo koliko da bude napisana. Treba da dotakne moju dušu, da me prosvetli, nadahne, inspiriše, nasmeje, rastuži, oraspoloži, podstakne na pozitivne promene… Tužno je kada posle pročitanog književnog dela nemate potrebu da makar malo razmišljate o njemu i kada vam se ne vrzma po glavi bar  još jedan dan.

Kao diplomirani filolog, koji pritom dosta vremena provodi u kuhinji i istražuje zdravije metode nege i ulepšavanja – čime bi od navedenog volela da se profesionalnije i ozbiljnije baviš u budućnosti?

Nikada nisam umela (nije ni da sam htela) da se posvetim samo jednoj stvari u životu. Studirala sam srpski jezik i književnost, bavila sam se i glumom, plesom, crtanjem, malo i dekupažom, pa, evo, ni sada ne mogu da se opredelim za bavljenje samo jednim blogom. Ne vidim ni zašto bih to radila.

Dosadno je okupirati se u životu samo jednim poslom, ili imati samo jedan hobi. Toliko se talenata krije u svima nama, pa čak i u onima koji misle da nisu baš ni za šta talentovani. Treba se samo prisetiti gde smo to zaturili svoje snove, šta je to što nas istinski ispunjava, i kada smo to svoje talente gurnuli u ćošak i zaboravili na njih baveći se manje značajnim stvarima.

Uvek se trudim da slušam sebe, svoj unutrašnji osećaj, i da radim ono što volim. Trenutno sam najviše posvećena kulinarstvu i knjigama, a nađe se vremena i za poneku kozmetičku recenziju. Kada je neka bliska budućnost u pitanju, mogu da zamislim sebe i u biblioteci, ali i kao nekoga ko se profesionalno bavi kulinarstvom, fotografijom i pisanjem. A, na pozorišne daske bih uvek mogla da se sa radošću vratim!

Iako nisu primarno “motivacionog karaktera”, tvoje objave prosto odišu pozitivom i očiglednom ljubavlju prema pisanju i temama koje obrađuješ, pa i onima koji svrate na tvoje blogove dan sigurno učine svetlijim i vedrijim. 🙂 Koji je tvoj izvor pozitivne energije i motivacije?

Drago mi je što ti moji tekstovi izgledaju tako. Kada radite ono što volite, to tako bude. Inspiriše me sam život. Inspirišu me dobri i vedri ljudi, prijatelji, priroda, životinje, knjige. Za Vegetarijanku inspiraciju dobijem čim uđem u kuhinju, ali volim da čitam i druge blogove, a povremeno gledam i pojedine kuvare na 24Kitchen. Tu dobijam puno ideja.

Inspiracija je u nama, treba je samo prepoznati i ne zanemariti je.


Razgovarala: Dijana Jelenkov ♦ Fotografije: Kristina

 

Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom, pisanjem poezije i proze i stvaranjem šarenih kreacija od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude,  i nebo u svim njegovim varijantama.