Krv u mozak

Ćao, šta radiš? Ja, evo… Ma, znaš ti mene.

Visim sa kreveta. Skroz naglavačke.
Kao u filmu, samo malo manje vešto i mnogo manje udobno. Noge visoko uza zid, a glava traži pod.

I onda baba kaže: “Sliće ti se krv u mozak”,
ali ja mislim na tebe i, mimo svih zakona gravitacije, anatomije, krvotoka i ostalih čudesa u koja se ne razumem, krv se vraća visoko gore, uza zid, sve do peta, i vibrira mi krvotok kao da si mi maločas prešao prstima preko vrata, ruku, leđa i postojanja.
Kao da si me maločas stegnuo tako jako da mi se život podeli na onaj pre zagrljaja, i onaj tokom zagrljaja. Jer onaj posle zagrljaja neću da postoji.

Znaš, u pauzama od razmišljanja o tebi, razmišljam o prošlom životu. U njemu sam bila čaša puna soka od pomorandže koja stoji na ivici kuhinjskog pulta i čeka da se strmoglavi na pločice i razbije ko zvečka.
Kako šta si ti bio? Ti… ti si bio plišana korpa za kućne ljubimce po kojoj sam se na kraju prosula. Bila sam prazna i oštećena. Ali i dalje čitava. I čudno ušuškana.

Znaš, u pauzama od razmišljanja o tebi, nedostaje mi ono kad sam s tobom. U ovom životu. Isto tako ušuškana i čitava, iako malkice oštećena. Prazne glave koja ne mora ni o čemu da misli, i usana bez spremnog odgovora na pitanje o čemu mislim.
Jer kao da je bitno.
Ušuškana sam i lepo mi je i upijam trenutak.
I šta tu ima da se misli.

Previše mislimo u ovom životu, vazda.
Tražimo se, a plašimo se da se sudarimo.
Pružamo ruke, a nikako da se dodirnemo.
Hoćemo da rastemo, a ne želimo da ne budemo deca.
I želimo da budemo deca, ali smo, kukavički, odavno umakli dečjoj iskrenosti. Onoj koja ne komplikuje. Onoj koja šapuće neke velike i lepe reči i prstima umazanim od čokolade crta srca po staklima bez obzira na posledice.

Znaš, u pauzama od razmišljanja o tebi, razmišljam o zabrani reči “kompromis”, “racionalnost”, “očekivanja” i “zauzvrat”.
Razmišljam o puštanju, davanju i nesputavanju.
O zbunjenom mraku i pospanim jutrima.
O koncertima i karaokama,
o hamburgerima i šetnjama,
o kokicama i filmovima.

Znaš, u pauzama od razmišljanja o tebi,
pomalo volim da razmišljam o nama.
A onda malo siđem sa lustera,
da mi se ne slije krv u mozak.


Izvor fotografije: self.com