Kuda za doček i zašto ne kući?

Bez obzira na to da li nas je već uhvatila (pret)praznična groznica ili smo od onih koji nemaju nikakav osećaj da se bliži kraj godine, Nova godina nam stiže i ne pita nas ništa, osim onog neizbežnog – gde ćemo da je dočekamo. I, dragi studenti, gde ćete vi? Da li možda jedva čekate da popakujete kofere, ukrcate se u autobuse i vozove i ušuškate u toplinu porodičnog doma i rodnih krajeva? Iako nemamo ništa protiv dočeka Nove godine u krugu porodice ili starog društva koje vam je ostalo u kraju, reći ćemo samo jedno – ‘ajde ne. 🙂 Zašto? Pa, zato.

Zato što treba da osetite atmosferu u domu uoči Nove godine, kada većina stanara ipak odluči da ode kući za praznike. Ako ste hiperodgovorni pa želite da i poslednji dan godine, pre nego što počnete da se spremate za doček, iskoristite da prelistate nešto za kolokvijum koji vas čeka posle praznika – da saznate kakav je osećaj kada izađete iz prazne čitaonice u kojoj su knjige magično nestale sa svih klupa i ugasite svetlo za sobom. Ako vam smeta buka i gužva u domu – da osetite kako mirišu hodnici duž kojih se nižu mahom zaključana vrata, i da uživate u malo mira i tišine (osim ako ste te sreće da je baš sused koji najglasnije pušta muziku rešio da ne ide kući za praznike). Ako ste cele godine čeznuli za praznom sobom u koju možete da dovedete drago biće – da se istopite od radosti što najzad možete da pozovete dragog vam gosta ili gošću na ničim ometanu šolju tople čokolade, romantični praznični film, a što da ne i na doček Nove godine udvoje. 🙂

Zato što treba da doživite to čudo kada u inače krcatoj menzi jede tek nekolicina vas, i kada ne morate da čekate kilometarski red i da krčite sebi put kroz nizove zauzetih stolica sa prepunim poslužavnikom u rukama; kada su zaposleni u prazničnom raspoloženju pa za ručak 31. odvrnu muziku jače nego inače, i sipaju vam više graška i više pirea i čega god hoćete više, i daju vam da uzmete dve bombice sa kokosom umesto jedne.

Zato što će vam, ako ih sad ne izgradite, u koferu uspomena iz studentskih dana jednom faliti baš one sa novogodišnjih dočeka u mestima gde ste proveli svoje godine studiranja.

Zato što će vam jednom biti milo kad iz tog kofera izvadite sećanje na glupiranje sa domcima i(li) kolegama i skakanje na trgu, izazvano kombinacijom pokušaja da se ugrejete i oduševljenjem muzičarima na bini; na flašicu sa domaćim likerom koja kruži od jednih do drugih smrznutih prstiju dok se prosipaju vicevi ili pevaju pesme gostujućeg benda, makar bili i samo refreni; na onaj nečiji svemogući zagrljaj koji vam začas pomogne da zaboravite da vam se zaledio nos i da baš i niste ljubitelj snega i zimskih radosti. Nećete na trg, hladno je? Pa, uspomene se grade i kad je minus.

Biće vam, godinama kasnije, sigurno drago i da se setite okupljanja po iznajmljenim stanovima, u kojima se u maloj sobi (kao nekom prazničnom čarolijom) nagura vas dvadeset; kada svačiji muzički (anti)talenat u horskom pevanju uz gitaru postane baš onakav kakav treba da bude; kada vam, onako skromno i studentski, za istim stolom, gozba od domaćih kiflica, ajvara i ne previše skupocenog vina bude slađa od bilo koje buduće večere u restoranu (samo što sada ne znate da će biti tako 🙂 ); gde najbolji gazda na svetu svrati na kratko da popije pokoju s vama i čestita vam Novu godinu, pa i da, što da ne, malo zajedno i zapevate.

I sigurno će vas, osim ako niste od kamena, jednom zapljusnuti topli talas onih pomešanih emocija kada se setite novogodišnjih jutara – onih u kojima se, u ono doba kad se obično ide na posao ili u školu/na fakultet, sa društvom „od sinoć“ vraćate u dom ili u svoju iznajmljenu sobu/stan, kroz čudno prazne ulice na kojima sretnete tek poneku grupicu istomišljenika koji idu kući kad svane jer im je majka rekla da ne izlaze napolje po mraku; ili onih u kojima ostajete u svojoj studentskoj sobi da, uz sada već tihu muziku sa kompa, i ona dva-tri najvažnija prijatelja koji sa svih okupljanja uvek odu poslednji, u prvo jutro nove godine popričate o smislu života, dovršite ohlađene ćevape i pokupite prljave čaše i plastične tanjire.

Na kraju krajeva, izbor je vaš. No ipak, pre nego što počnete da pakujete kofere stvarima koje nosite kući na pranje – napunite bar jednu pregradu toplim novogodišnjim uspomenama. I ne brinite – ima vremena za kući. 🙂

 Izvor fotografije: pexels.com

Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom, pisanjem poezije i proze i stvaranjem šarenih kreacija od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude,  i nebo u svim njegovim varijantama.