Bez obzira na to da li nas je već uhvatila (pret)praznična groznica ili smo od onih koji nemaju nikakav osećaj da se bliži kraj godine, Nova godina nam stiže i ne pita nas ništa, osim onog neizbežnog – gde ćemo da je dočekamo. I, dragi studenti, gde ćete vi? Da li možda jedva čekate da popakujete kofere, ukrcate se u autobuse i vozove i ušuškate u toplinu porodičnog doma i rodnih krajeva? Iako nemamo ništa protiv dočeka Nove godine u krugu porodice ili starog društva koje vam je ostalo u kraju, reći ćemo samo jedno – ‘ajde ne. 🙂 Zašto? Pa, zato.

Zato što treba da osetite atmosferu u domu uoči Nove godine, kada većina stanara ipak odluči da ode kući za praznike. Ako ste hiperodgovorni pa želite da i poslednji dan godine, pre nego što počnete da se spremate za doček, iskoristite da prelistate nešto za kolokvijum koji vas čeka posle praznika – da saznate kakav je osećaj kada izađete iz prazne čitaonice u kojoj su knjige magično nestale sa svih klupa i ugasite svetlo za sobom. Ako vam smeta buka i gužva u domu – da osetite kako mirišu hodnici duž kojih se nižu mahom zaključana vrata, i da uživate u malo mira i tišine (osim ako ste te sreće da je baš sused koji najglasnije pušta muziku rešio da ne ide kući za praznike). Ako ste cele godine čeznuli za praznom sobom u koju možete da dovedete drago biće – da se istopite od radosti što najzad možete da pozovete dragog vam gosta ili gošću na ničim ometanu šolju tople čokolade, romantični praznični film, a što da ne i na doček Nove godine udvoje. 🙂

Zato što treba da doživite to čudo kada u inače krcatoj menzi jede tek nekolicina vas, i kada ne morate da čekate kilometarski red i da krčite sebi put kroz nizove zauzetih stolica sa prepunim poslužavnikom u rukama; kada su zaposleni u prazničnom raspoloženju pa za ručak 31. odvrnu muziku jače nego inače, i sipaju vam više graška i više pirea i čega god hoćete više, i daju vam da uzmete dve bombice sa kokosom umesto jedne.

Zato što će vam, ako ih sad ne izgradite, u koferu uspomena iz studentskih dana jednom faliti baš one sa novogodišnjih dočeka u mestima gde ste proveli svoje godine studiranja.

Zato što će vam jednom biti milo kad iz tog kofera izvadite sećanje na glupiranje sa domcima i(li) kolegama i skakanje na trgu, izazvano kombinacijom pokušaja da se ugrejete i oduševljenjem muzičarima na bini; na flašicu sa domaćim likerom koja kruži od jednih do drugih smrznutih prstiju dok se prosipaju vicevi ili pevaju pesme gostujućeg benda, makar bili i samo refreni; na onaj nečiji svemogući zagrljaj koji vam začas pomogne da zaboravite da vam se zaledio nos i da baš i niste ljubitelj snega i zimskih radosti. Nećete na trg, hladno je? Pa, uspomene se grade i kad je minus.

Biće vam, godinama kasnije, sigurno drago i da se setite okupljanja po iznajmljenim stanovima, u kojima se u maloj sobi (kao nekom prazničnom čarolijom) nagura vas dvadeset; kada svačiji muzički (anti)talenat u horskom pevanju uz gitaru postane baš onakav kakav treba da bude; kada vam, onako skromno i studentski, za istim stolom, gozba od domaćih kiflica, ajvara i ne previše skupocenog vina bude slađa od bilo koje buduće večere u restoranu (samo što sada ne znate da će biti tako 🙂 ); gde najbolji gazda na svetu svrati na kratko da popije pokoju s vama i čestita vam Novu godinu, pa i da, što da ne, malo zajedno i zapevate.

I sigurno će vas, osim ako niste od kamena, jednom zapljusnuti topli talas onih pomešanih emocija kada se setite novogodišnjih jutara – onih u kojima se, u ono doba kad se obično ide na posao ili u školu/na fakultet, sa društvom „od sinoć“ vraćate u dom ili u svoju iznajmljenu sobu/stan, kroz čudno prazne ulice na kojima sretnete tek poneku grupicu istomišljenika koji idu kući kad svane jer im je majka rekla da ne izlaze napolje po mraku; ili onih u kojima ostajete u svojoj studentskoj sobi da, uz sada već tihu muziku sa kompa, i ona dva-tri najvažnija prijatelja koji sa svih okupljanja uvek odu poslednji, u prvo jutro nove godine popričate o smislu života, dovršite ohlađene ćevape i pokupite prljave čaše i plastične tanjire.

Na kraju krajeva, izbor je vaš. No ipak, pre nego što počnete da pakujete kofere stvarima koje nosite kući na pranje – napunite bar jednu pregradu toplim novogodišnjim uspomenama. I ne brinite – ima vremena za kući. 🙂

 Izvor fotografije: pexels.com


Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti; u stvarnom životu, pak, bavi se svakojakim kreativnim radom – piše, crta, prevodi, igra se novinara, stvara šarene kreacije od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude, i nebo u svim njegovim varijantama.